Radna grupa za Balkan Saveta za spoljnopolitièke odnose u novom izveštaju ukazuje da je Balkan i dalje - tri godine posle rata na Kosovu - bure baruta u pogledu nacionalne zategnutosti i kriminala. Istièe se da nezaposlenost, korupcija vlasti i nacionalna zategnutost u Bosni i Hercegovini, Srbiji - ukljuèujuæi i Kosovo i Makedoniji, prete da destabilizuju celu jugoistiènu Evropu. Izveštaj pod naslovom “Balkan 2010”, pripremila je grupa kojom je rukovodio bivši armijski general Edvard Mejer. U izveštaju se iznosi æe se Balkan, ukoliko se pomoæ ne poveæa, sve više pretvarati u raj za švercere droge, trgovce ljudima i islamske ekstremiste. Èlan Radne grupe za Balkan i bivši savetnik u Državnom sekretarijatu Džems Obrajen, ukazuje da je konaèno uèlanjenje u Evropsku uniju moæan podsticaj za ekonomske i demokratske reforme.
“To je stvar koju domaæi reformisti najbolje prodaju. I to je takoðe institucija koja veæ više od 25 godina dokazuje sposobnost da pruži ruku zajednicama koje su siromašne, podeljene, korumpirane i tako dalje i uvede ih u ekstremno bogat i uspešan klub.”
Sjedinjene Države - navodi se u izveštaju - od sada do 2010. godine æe potrošiti najmanje osam milijardi dolara na vojne operacije i dve milijarde na ekonomsku pomoæ Balkanu. U sastavu snaga NATO-a na tom podruèju je 50 hiljada amerièkih vojnika, prevashodno u Bosni i na Kosovu. Najveæi deo ekonomske pomoæi regionu dolazi iz država Evropske unije. Meðutim, Džems Obrajen tvrdi da balkanske države žele da pojaèaju veze sa Sjedinjenim Državama.
“Te države ne žele veze samo sa neposrednim susedima. One imaju zajednièku istoriju sa tim susedima i ne veruju im previše. One žele veze sa Sjedinjenim Državama jer smo mi važna zemlja. A naèin na koji to mogu da ostvare je povezivanje preko NATO-a.”
Severnoatlantski savez je upravo pristao da od balkanskih država primi u èlanstvo Sloveniju, Bugarsku i Rumuniju, dok Albanija, Makedonija i Hrvatska vrše pritisak da budu ukljuèene u sledeæi talas širenja Alijanse.