Po reèima Rièarda Hasa, iako predstavljaju jedinu supersilu u svetu, Sjedinjenim Državama su neophodni saveznici. Evropske zemlje su u tom pogledu dragoceni prijatelji:
“Sjedinjenim Državama su potrebni partneri i nigde drugde ne postoji skup zemalja, koje imaju veæi vojni potencijal i koje su tako privržene delovanju na globalnom planu kao evropske zemlje. Zbog toga je neophodno da ulažemo u naše meðusobne odnose. Mi smo bili, jesmo i nastaviæemo da budemo bliski partneri.”
Sjedinjenim Državama i Evropi predstoji posao rešavanja niza tekuæih kriznih žarišta u svetu:
“Biæe neophodna saradnja u gašenju i rešavanju regionalnih kriza i problema kao što su Avganistan, Irak, Bliski Istok, Korejsko poluostrvo, Južna Azija i zemlja kao što je Kolumbija. Sjedinjene Države i Evropa æe takoðe morati da se usredsrede na posao stvaranja nove svetske zajednice u kojoj se sporovi ne mogu rešavati silom, u kojoj je zabranjeno širenje oružja masovnog uništenja i vodi aktivna borba protiv terorizma. Novi svetski poredak takoðe poèiva na naèelima vladavine zakona i razvoja demokratije u svetu.”
Rièard Has je u tom konteksu ukazao na potrebu dovršavanja procesa integracije evropskih zemalja u cilju stvaranja ujedinjene i slobodne Evrope:
“Proširenje NATO-a i Evropske Unije je deo tog procesa. Bitno je da novopridružene zemlje uèvršæuju svoje demokratske institucije i da svoje vojske profesionalizuju i podvrgnu civilnoj kontroli. Meðutim, potrebno je takoðe da im se pruži moguænost privrednog razvoja koji æe obezbediti osnove za dalje konstruktivno napredovanje. Puna integracija evropskih zemalja znaèi i integraciju Rusije, kojoj treba omoguæiti da od posmatraèa postane punopravni èlan. Na širem globalnom planu integracija takoðe podrazumeva integraciju Kine u svetski poredak,. Možda najteži zadatak koji predstoji jeste integrisanje preko milijarde ljudi muslimanskih zemalja u poredak u kojem æe se pružiti nada sada najotuðenijim elementima u tim društvima.”
Rièard Has je posebno izdvojio pitanja prijema Turske u Evropsku Uniju. Britanski ambasador u Vašingtonu, Èarls Majer je o tom pitanju govorio sa stanovišta Evropske Unije:
“Nakon više decenija neuspeha u rešavanju kiparskog pitanja, postoje izgledi da do kraja godine dve strane, kiparski Grci i Turci postignu sporazum. Ukoliko do toga zaista doðe, bilo bi rešeno i pitanje prijema Kipra u èlanstvo Evropske Unije. Kipar bi bio pozvan u èlanstvo 2004. godine. Rešenje kiparskog pitanja, koje je u osnovi spor izmeðu Turske i Grèke, vezano je za poèetak pregovora izmeðu Turske i Evropske Unije o èemu bi trebalo da bude reèi na evropskom samitu u Kopenhagenu 12. decembra. Tada bi trebalo da se postigne dogovor o datumu za poèetak pregovora o procesu prijema Turske u Evropsku Uniju. Britanska vlada je razmotrila sva ta pitanja zajedno, i u kontekstu uloge Turske u moguæem ratu protiv Sadama Huseina. Britanska vlada je sasvim jasno predoèila da je potrebno odrediti datum za poèetak razgovora o procesu prijema Turske. Meðutim, pitanje je da li se ostale èlanice Evropske Unije slažu sa tim.
Britanski ambasador je izrazio skepsu u pogledu dogovora o tom datumu, i uverenje da æe na samitu biti postignuta saglasnost jedino o odlaganju tog pitanja. Britanski ambasador Majer je, inaèe, takoðe istakao da æe mehanizam donošenja odluka NATO-a i Evropske Unije morati da se promeni u cilju veæe efikasnosti i ujedno predvideo da æe uporedo sa proširenjem te dve organizacije dolaziti do stvaranja koalicija, kako ih je nazvao -- “spremnih nacija” -- koje æe brzo, zajednièki reagovati na krize u svetu. Sa tim se složio i Rièard Has, visoki funkcioner amerièke administracije.