Od samog poèetka, kao amerièka vojna istraživaèka mreža, šezdesetih godina, internet je bio veoma decentralizovan, što je odlièan za osiguravanje da podaci stižu do svog cilja. Namera je bila da se sistem održi u operativnom stanju èak i u sluèajevima prirodnih katastrofa ili zlonamernih napada koji bi uzrokovali pad pojedinih komponenata. U izveštaju Amerièke nacionalne akademije nauka navodi se da je takav sistem pomogao interentu da uoèi ošteæene delove i usmeri poruke zaobilaznim putevima. Predsednik komisije koja je pripremila izveštaj je Kreg Partridž, vodeæi nauènik kompanije BBN Teknolodžis, u istoènom Lensingu, u državi Mièigen.
”Ako posmatrate Internet kao celinu, 11. septembar nije predstavljao veliki poremeæaj. To jest, nismo izgubili veliki deo veza. Odmah smo uoèili mnoge moguænosti za zaobilaženje problema koji su nastali.“
Ista komisija je utvrdila da su ozbiljnije posledice po interent bile izolovane na mali broj lokacija. ”To što 11. septembar u celini nije imao veliki uticaj na internet ne znaèi da odredjeni delovi mreže nisu bili teško pogodjeni. Izvesni delovi sveta su bili dosta pogodjeni. Njujork je bio jedno od tih mesta, a još više su bili pogodjeni Južna Afrika, delovi istoène Evrope i drugi.“
Razlog je taj što Njujork funkcioniše kao komunikacioni super centar za nekoliko zemalja, koje su otkrile da im je jeftinije da imaju vezu preko Njujorka nego da postavljaju kopnene linije preko granica. U istom izveštaju se navodi da je najveæi deo štete brzo popravljen uspostavljanjem improvizovanih veza, brzim prikljuèivanjem nove opreme i preusmeravanjem saobraæaja kako bi se zaobišli pogodjeni sektori. Ipak, ista komisija primeæuje da bi poslovne firme i razne službe koji se oslanjaju na interent trebalo da preispitaju svoju zavisnost i planiraju u skladu sa tim. Na primer, lekari u njujorškoj Gradskoj bolnici nisu mogli 11. septembra da koriste svoje bežiène džepne kompjutere preko kojih imaju pristup medicinskim informacijama.
Napadi su takodje teško oštetili internet infrastrukturu Njujorške berze i firmi vezanih za nju, a nagli porast zahteva za informacijama zagušio je kapacitete bar dve važne medijske kompanije. Èlan komisije Nacionalne akademije za nauku Dejvid Klark sa Instituta za tehnologiju, u državi Masaèusets, izjavio je da bi trebalo obezbediti adekvatni alternativni komunikacioni sistem. On kaže da je mnogim njujorškim finansijskim institucijama pomoglo to što su posle bombaškog napada u garaži Svetskog trgovinskog centra 1993. godine, ugradile rezervne sisteme.
Komisija Nacionalne akademije primeæuje da ranjivost mreže za napajanje strujom utièe na interent. Isto važi za telefonski sistem jer provajderi internet usluga medjusobno komuniciraju telefonom u vanrednim situacijama. Kao rezultat toga, kaže se u izveštaju pomenute komisije, potrebno je izraditi planove za delovanje u suèaju katastrofe, za saradnju sa lokalnim vlasitma i za naèine ponovnog uspostavljanje usluga, kako bi se izašlo na kraj sa nestancima struje i prekidom telefonskih veza.