Dž.B.: Predsednik Buš je jasno stavio do znanja da SAD veæ znaju rešenje problema sa Irakom -- Irak æe morati da uništi svoje oružje masovnog uništenja. Pitanje koje se postavlja jeste da li æe Irak to uèiniti dobrovoljno i u skladu sa svim rezolucijma UN, ukljuèujuæi i rezoluciju o prekidu vatre iz 1991. i najnoviju rezoluciju UN, 1441 - ili neæe. Situacija je u rukama Sadama Huseina; ukoliko bude saradjivao na miroljubiv naèin i omoguæio potpuni pristup vojnim inspektorima UN i uništio oružje masovnog uništenja, ishod situacije æe biti miroljubiv. Ukoliko ne postupi u skladu sa tim rezolucijama, mi æemo predvoditi koaliciju koja æe obezbediti sprovodjenje rezolucije UN -- da se Irak razoruža.
B.M.: Ako ratna opcija preovlada, da li æe SAD uspeti da formiraju održivu koaliciju s obzirom na protivljenje nekih evropskih država ratu sa Irakom, posebno Nemaèke?
Dž.B.: Mi sada razgovaramo sa nizom zemalja i razmatramo razne opcije. Ako budemo dobro pripremljeni za najgoru (ratnu) opciju, to æe uputiti veoma jasnu poruku Sadamu Huseinu da je svet ujedinjen protiv njega i njegovog oružja masovnog uništenja. Mada neke evropske zemlje mozda neæe biti spremne da uèestvuju, smatramo da æemo dobiti podršku velikog broja drugih evropskih zemalja i medjunarodne koalicije širom sveta. Naravno, nadamo se da do toga neæe doæi, ali moramo da pokažemo svoju rešenost i odluènost. Irak mora da uništi svoje oružje masovnog uništenja. Mislim da smo na pravom putu da se to ostvari.
B.M.: Da li adminsitracija ima podršku ili razumevanje nekih ili veæine arapskih zemalja?
Dž.B.: Veliki broj arapskih zemalja je veæ izrazio podršku SAD, dok su neke saopštile, pre nekoliko meseci, da žele da Savet bezbednosti UN naglasi važnost razoružanja Iraka. To je postignuto jednoglasnim ishodom glasanja u Savetu bezbednosti -- 15 zemlja je glasalo za rezoluciju 1441, a ni jedna protiv. Tom rezolucijom se Iraku daje poslednja šansa da se na miroljubiv naèin razoruža.
B.M.: Kao što znate, jedna jugoslovenska firma je bila angažovana u trgovini oružjem sa Irakom. U Beogradu se upravo nalazi tim amerièkih vojnih struènjaka, koji vodi istragu o tom sluèaju. Dokle se stiglo po tom pitanju i šta bi treblao uèiniti da se ono reši?
Dž.B.: Mislim da je bolje da ne komentarisem taj specifièan sluèaj. Ali, uopšte uzevši, što se tièe trgovine oružjem sa Irakom ili komponentama koje bi mogle da se koriste za igradnju hemijskog ili biološkog oružja, veoma je važno da sve zemlje èlanice UN poštuju sankcije koje je zaveo Savet bezbednosti. Povremeno se desi da bez saglasnosti vlade, neka kompanija bude angažovne u takvoj ilegalnoj aktivnosti. Glavno je da se uoèi da nam je potrebna saradnja i podrška dotiènih vlada da se takve aktivnosti otkriju, a odgovorni kazne, da bi se pokazalo Iraku da postoji jedinstven medjunarodni front, da ne bi trebalo da nastavi da se naoružava i da to neæemo dozvoliti.