Nakon teroristièkih napada prošlog septembra, a posebno nakon smrtonosnog napada antraksom u Sjedinjenim Državama je poveæana strepnja od moguæeg teroristièkog napada malim boginjama. Svetska zdrastvena organizacija je još 1980. ustanovila da je bolest malih boginja iskorenjena. Meðutim, neke vrste tog smrtonosnog virusa i dalje se èuvaju u laboratorijama u Sjedinjenim Državama i Rusiji. Postoji takoðe bojazan da i druge zemlje imaju tajne zalihe tog virusa, do kojih teroristi možda nastoje da se domognu.
Ne postoji lek za male boginje, od kojih svaka treæa zaražena osoba umire. Administracija predsednika Buša razmatra plan vakcinacije ukupnog amerièkog stanovništva. Meðutim, zdrastveni radnici kažu da i je i sama vakcinacija riskanta, jer može da izazove životno opasne komplikacije, ukljuèujuæi smrt. Amerièka vlada takoðe razmatra program eventualne ciljane vakcinacije -- odnosno vakcinacije samo onih osoba koje doðu u bliski dodir za zaraženom osobom. Ira Longini je profesor biološke statistike na Univerzitetu Emori u Atlanti u državi Džordžiji. On se zalaže za ciljanu umesto opštu vakcinaciju:
“Opšta vakcinacija bi mogla biti efikasna, ali bi takoðe mogla da uzrokuje komplikacije i veliki broj smrti. Ciljana vakcinacija bi mogla da bude gotovo jednako efikasna -- jer zbog manjeg broja vakcinisanih ljudi, bio bi i manji broj komplikacija”.
U èlanku objavljenom u nauènom èasopisu “Science”, profesor Longini i njegove kolege pišu da su to zakljuèili na osnovu ispitivanja oko dve hiljade osoba pod razlièitim okolnostima, ukljuèujuæi na radu, u školi i deèijim obdaništima. Male boginje šire samo ako je osoba u bliskom dodiruu sa bolesnikom, ukazuje profesor Longini. Bolest je lako dijagnozirati zbog karakteristiènih oteklina, odnosno boginja po koži, navodi dalje Longini, koji inaèe smatra da bi ciljana vakcinacija bila bolja i zbog spore inkubacije malih boginja:
“Bolest se generiše otprilike u roku dve nedelje, što je relativno sporo u odnosu na brzinu širenja, na primer, virusa prehlade”. Strategija ciljane vakcinacije uzima u obzir da se bar 20 odsto stanovništva ne bi odmah javilo za vakcinaciju i to ne bi bilo ništa strašno, kaže profesor Langini:
“Mislim da jedinstvene karakteristike malih boginja -- èinjenica da se lako dijagnozira, da se sporo širi i to samo preko neposrednog kontakta sa virusom -- ukazuju da bi takva strategija bila efikasna.”
Džim Koupmen je profesor epidemiologije na En Arboru na Univerzitetu u državi Mièigen. Koupmen, nakon što je prouèio istraživanje, kaže da veruje da je ciljana vakcinacija bolja od opšte vakcinacije, koja -- kako smatra -- verovatno ne bi spreèila teroristièki napad malim boginjama.
“Tokom kampanje opšte vakcinacije, ljudi se obièno dobrovoljno prijavljaju klinikama. Meðutim, tako i veliki broj osoba ne bude vakcinisano. A te osobe mogu da budu izvor zaraze malim boginjama. Prema toma opšta vakcinacija nije magièno rešenje koje æe spreèiti širenje bolesti. Kljuè je u zaustavljanje širenja malih boginja, identifikovanju prenosnika zaraze. I takve ljude treba vakcinisasti i staviti u karantin”.
Predsednik Buš bi trebalo uskoro da donese odluku o planu za vakcinaciju Amerikanaca, u sluèaju da doðe do takvog biološkog teroristièkog napada.