NATO smatra sastanak na vrhu u Pragu samitom sopstvene transformacije, sa naglaskom na novim sposobnostima, novim èlanovima i novim partnerstvima. Sedam država - na geografskom potezu od Baltièkog mora sve do srednje Evrope i Balkana - treba da bude pozvano da se pridruži Alijansi i uðe u punopravno èlanstvo 2004. Meðutim, sa novim teroristièkim napadima i ratom sa Irakom koji se nasluæuje na horizontu, proširenje više nema prvenstvo na samitu. Glavno pitanje na dnevnom redu okupljenih lidera jeste kako kolektivnu odbrambenu vojnu organizaciju uspostavljenu radi obuzdavanja Sovjetskog Saveza, uèiniti relevantnijom u svetu koji su izmenili teroristièki napadi 11. septembra prošle godine u Sjedinjenim Državama. Zvaniènici NATO-a ukazuju da najviše opasnosti sa kojima je Zapad suoèen, dolazi iz regiona koji se proteže od severne Afrike do centralne Azije. Alijansa zbog toga tiho potiskuje u stranu svoju neodluènost da dejstvuje van tradicionalne severnoatlantske i evropske scene. Meðutim, glavni problem NATO-a je i dalje veliki jaz u sposopbnostima izmeðu Sjedinjenih Država, sa njihovom strašnom tehnološkom snagom i - kako je rekao generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson - vojnih pigmejaca meðu vašingtonskim saveznicima. Ove godine su jedino Britanija, Francuska i Norveška poveæale vojni budžet. NATO traži da i druge èlanice poveæaju svoju sposobnost veæim ulaganjima i udruživanjem sredstava. Britanski ministar odbrane, Džefri Hun, izjavio je da je cilj praškog samita da obezbedi Alijansi fleksibilne, modernizovane vojne sposobnosti za uzvraæanje na današnje višestruke, nepredvidive opasnosti.
“Više no ikada nam je potreban NATO koji ima fleksibilnost, strukturu, snagu i jako partnerstvo koje može da se suoèi sa pretnjama i izazovima koji æe nam biti upuæivani. Praški samit je jedinstvena prilika da dobijemo NATO kakav nam je potreban.”
U stvari, šta je NATO-u taèno potrebno, prema onima koji se poput Džefrija Huna zalažu za transformaciju Alijanse? Više transportnih aviona, više letelica za dopunjavanje goriva, precizno voðene municije i opreme za zaštitu trupa od hemijskog i biološkog oružja, bolji sistemi komunikacija, više specijalnih snaga, manje tenkovskih i protivpodmornièkih jedinica i - manje birokratije. Britanski ministar odbrane, ali i drugi, ukazuju da æe Evropljani, ukoliko ne preduzmu mere za modernizaciju svojih oružanih snaga, izgubiti kredibilitet kod Sjedinjenih Država i naneti štetu NATO-u kao Savezu.
“Amerikanci brinu zbog toga što NATO treba da se promeni, što Evropljani nemaju potrebne sposobnosti, što sadašnjim strukturama NATO-a možda nedostaje potrebna fleksibilnost i sposobnost za voðenje i izvoðenje operacija u novim bezbednosnim prilikama. I oni su u pravu. NATO nije idealno ustrojen i opremljen za obraèunavanje sa izazovima kao što je meðunarodni terorizam.”
U okviru pokušaja da poveæaju mobilnost snaga Alijanse, oèekuje se da æe lideri NATO-a usvojiti predlog Sjedinjenih Država za uspostavljanje snaga za brzo reagovanje od 20 hiljada vojnika, koje bi mogle da budu rasporeðene na bilo koju taèku na svetu u roku od nedelju dana. Meðutim, kao što je sluèaj i sa svim drugim ambicioznim planovima za poveæanje važnosti NATO-a, ostaje da se vidi da li æe usvajanje tog predloga biti propraæeno sprovoðenjem obaveza koje æe biti preuzete u Pragu.