Dok se Savet bezbednosti pripremao za još jedan sastanak u vezi sa Irakom, Bela kuæa je saopštila da se kraj približava. Predstavnik Ari Flajšer je rekao da Ujedinjene nacije znaju da se približavaju - kako se izrazio - trenutku donošenja odluke:
”Vreme istièe u Njujorku. Ali imaju još malo vremena da obave taj posao.“
Kada se 12. septembra pojavio pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija predsednik Džordž Buš je rekao da je spreman da èeka nekoliko dana ili nedelja, ali ne i meseci, na novu, oštru rezoluciju o Iraku. Ima izveštaja da Bela kuæa namerava da iznudi glasanje o tome, možda veæ iduæe nedelje, posle izbora u Sjedinjenim Državama. Ari Flajšer je istakao da predsednik nije postavio èvrste rokove za Ujedinjene nacije da donesu rezoluciju o razoružavanju, koja bi sadržavala oštar plan o inspekcijama naoružanja. Ali on nije ostavio mesta sumnji da je strpljenje na izmaku:
”Ovo je dobra i duga debata. Uskoro æe doæi trenutak kada æe ona morati da se završi.“
Sjedinjene Države žele rezoluciju Saveta bezbednosti koja bi uspostavila strog sistem inspekcija, proglasila da je Irak prekršio prethodne rezolucije i upozorila na ozbiljne konsekvence ako se Bagdad ne razoruža. Irak je juèe (utorak) izjavio de bi dozvolio povratak inspektora Ujedinjenih nacija ako njihov rad budu pratili nezavisni posmatraèi. Bela kuæa je odbacila tu ideju rekavši da Bagdad nije u položaju da postavlja uslove i da Ujedinjene nacije moraju da uspostave strog sistem za inspekcije. Medjutim, struènjaci za taj region kažu da Sjedinjene Države neæe lako naæi podršku za svoje zahteve u Ujedinjenim nacijama. Dov Vaksman, specijalista za Blsiki istok sa koledža Boudoin, u državi Mejn, rekao je za Glas Amerike da Bušova administracija u ovoj bitci ne uživa prednost:
”Ona nije uspela da ubedi kljuène èlanove Saveta bezbednosti, naroèito Rusiju i Francusku, niti da osigura njihovu podršku ili bar da spreèi njihov veto.“
Francuska Rusija i Kina izrazile su rezerve prema amerièkom nacrtu rezolucije podnetom Savetu bezbednosti. Tri zemlje izražavaju zabrinutost da bi Bušova administracija mogla da iskoristi formulaciju o ”ozbiljnim konsekvencama“ kao opravdanje za poèetak vojne akcije.