Na seminaru, ovde u Vašingtonu, koji je organizovao Savet za politiku prema Bliskom Istoku, vojni i politièki analitièari su zamoljeni da prokomentarišu do èega bi moglo doæi u sluèaju da koalicija na èelu sa Sjedinjenim Državama napadnu režim iraèkog predsednika Sadama Huseina. Predsednik tog saveta, Èez Frimen smatra da bi iraèki voða uzvratio napadom na Sjedinjene Države oružjem za masovno uništenje.
“Da li æe Sadam napasti Sjedinjene Države? Odgovor na to je: on æe nas sigurno napasti, ako mi njega napadnemo. No, ne možemo znati da li æe -- ukoliko ga mi ne budemo prvi napali -- on nas napasti ili ne. O tome postoje razlièita mišljenja. Ako ga ostavimo na miru možda æe nas napasti, ali možda i neæe. To jednostavno ne možemo da znamo. Ali znamo da æe, ako ga mi napadnemo i ukoliko bude oseæao da nema šta da izgubi, svo oružje koje poseduje upotrebiti protiv Sjedinjenih Država i naših snaga.”
Ubrzo nakon Sadamovog poraza mogli bi da uslede krvavi sukobi izmeðu verskih i etnièkih frakcija u Iraku -- smatra direktor Programa za regionalnu strategiju u Niksonovom centru u Vašingtonu, i bivši funkcioner Saveta za nacionalnu bezbednost, Džefri Kemp.
“Moramo biti spremni, èak pod najboljim uslovima, na vrlo teško nasilje. Ima puno raznih raèuna da se naplate i to se obièno dogaða kada doðe do osloboðenja”.
Administracija predsednika Buša bi trebalo da bude pripremljena za niz drugih kriza koje bi mogle da izbiju u regionu kad i ukoliko doðe do vojnog konflikta sa Bagdadom, kaže Kemp.
“Moglo bi doæi do teške eskalacije arapsko-izraelskog konflikta dok bude trajao rat sa Irakom. Predsednik Avganistana je udaljen svega jedan metak od survavanja zemlje u haos. Indijsko-pakistansko pitanje i dalje nije rešeno. Još jedan incident poput 13. decembra prošle godine, kada su islamski ekstremisti izvršili napad na indijski parlament -- odnosno još jedan pakistanski teroristièki napad na Indiju -- mogao bi Indijce da podstakne na akciju predupreðivanja. Suoèeni smo, u stvari, sa raznim, drugim užasnim stvarima koje bi mogle da se dogode dok vodimo rat sa Irakom”.
Entoni Kordsman iz nevladinog Centra za strateška i meðunarodna istraživanja ukazuje da æe se o Sjedinjenim Državama suditi ne po tome kako je dobijen rat sa Irakom, nego kako æe Amerikanci postupati sa Irakom i drugim zemljama Bliskog Istoka nakon rata:
“Predsednik do sada nije pružio apsolutno nikakvu indikaciju da æe predvoditi na tom pitanju. On u najboljem sluèaju govori o demokratizaciji, koja je kompromitovana reè u tom regionu. Odnosno sinonim za imperijalizam, potencijalno preuzimanje kontrole nad naftom, napad na druge zemlje posle Iraka, i politièki diktat zemljama Bliskog Istoka i njihovoj buduænosti. Termin je postao simbol koji otuðuje zemlje koje su nam najpotrebnije.”
Timovi u Državnom sekretarijatu i Savetu za nacionalnu bezbednosti razraðuju razlièite scenarije o tome šta bi se moglo dogaðati u toku i nakon rata sa Irakom. Funkcioneri Stejt departmenta rade na projektu o buduænosti Iraka, u vrednosti od 5 miliona dolara, èiji je cilj regrutovanje iraèkih iseljenika, koji treba da razmotre naèine za konstituisanje buduæe iraèke vlade. Model koji privlaèi najviše pažnje predviða jaku federalnu vladu u kojoj uèestvuje široki spektar verskih i etnièkih grupa. Meðutim, arapski svet u vom trenutku ne poznaje takav model državnog uredjenja.