J.B.: U Srbiji oèito postoji jak proreformski blok glasaèa, koji predstavlja gospodin Labus, ali su neki od njih oèigledno dali svoj glas Koštunici. Meðutim, takoðe postoji snažan blok onih koji se opredeljuju za platformu nacionalizma. No, izborni promašaj ukazuje na opštu apatiju i razoèaranost u politièare, kao i razoèaranost privrednom situacijom, koja je teška. Mislim da takvo stanje preti da zavlada na celom podruèju Balkana. U Srbiji je pored toga pravilo o neophodnih 50 odsto glasova, situaciju uèinilo još komplikovanijom. Da je albansko stanovništvo na Kosovu iskljuèeno iz ukupnog broja biraèa, Koštunica bi sada bio predsednik. U sledeæem periodu æe oèigledno biti nastavljena politièka sporenja.
J.J.: Koštunica æe - kako izgleda -- ipak pobediti na kraju...
J.B.: Da, i kada doðe na vlast nadajmo se da se neæe okrenuti Šešelju, nego Labusu i reformi i da æe zauzeti pro-zapadnu poziciju.
J.J.: Kakvi su izgledi da to uèini?
J.B.: Mislim da bi se to moglo dogoditi uz odgovarajuæi podstrek, jer verujem da Srbija treba da bude u Evropi, a ne negde na pola puta, na nièijoj zemlji. Posebno u svetlu najavljenog proširenja NATO-a i Evropske Unije. Srbija želi i treba da stane u red za uèlanjenje u obe institucije.
J.J.: Ali, Koštunica je u izbornoj kampanji ohrabrivao nacionaliste u Bosni...
J.B.: On je nažalost samog sebe predstavio kao nacionalistu i zapadni posmatraèi ga sve više tako ocenjuju. Na primer, njegov odnos prema Bosni i Hercegovini izazvao je zabrinutost i konsternaciju u Sarajevu, koji strepi od novog pokušaja rasparèavanja zemlje. Znate, poruke su u politici veoma važne. Koštunica oèigledno nije Miloševiæ i neæe silom nametati svoja uverenja, ali ako bude stvarao atmosferu za Veliku Srbiju, mislim da æe to biti veoma negativna poruka za èitav region.
J.J.: Labus nije postigao velike izborne rezultate, odnosno proreformske snage nisu izašle osnažene nakon drugog kruga glasanja. Da li to znaèi da æe Srbija ubuduæe zaostajati u reformama?
J.B.: Srbija bi nažalost mogla poèeti da zaostaje iz nekoliko razloga, jedan je politièka borba izmeðu Ðinðiæa i Koštunice i njihovih suparnièkih stranaka. U stvari, mislim da je reforma od drugorazredne važnosti za Koštunicu, koji èesto daje prioritet nacionalistièkom programu. To nije dobro, jer se bez ekonomskog preobražaja ne može obezbediti napredak zemlje. Nužna je integracija, privlaèenje stranih investicija, preduzimanje najrazlièitijih ekonomskih mera. Toga još uvek nema dovoljno u Srbiji. Predstojeæa zima æe po svemu sudeæi biti veoma teška, što æe samo još više obeshrabriti apatiènu javnost. A u takvim uslovima postoji opasnost da politièari ponovo poènu da zastupaju nacionalistièke programe, kao što to Šešelj ne prestaje da èini.
J.J.: Šta izbor Koštunice može da znaèi za Kosovo?
J.B.: Na žalost u Srbiji nema dovoljno hrabrih politièara koji æe reæi: “Kosovo je prošlost, moramo iæi dalje, postati deo Evrope, kojoj ne treba da se pridružujemo zajedno sa narodom koji ne želi da bude deo Srbije”, kao ni politièara koji æe zakljuèiti da se sa Kosovom stvaraju problemi, a ne rešenja. Biæe potrebno hrabrosti da se donese odluka da treba pustiti Kosovo, nakon èega æe biti moguæe uspostaviti dobre odnose i zaštititi spomenike i tamošnju srpsku manjinu.
J.J.: Crnogorci su pred izborima i oèigledno mogu da zakljuèe da æe najverovatnije sledeæi predsednik Srbije biti Koštunica, koji se zalaže za održavanje neke vrste Jugoslavije. Da li æe to uticati na ishod crnogorskih izbora?
J.B.: Neæe. Crnogorci su ponosan narod koji ume samostalno da odluèuje. Ovi izbori u Crnoj Gori æe biti veoma tesni, jer je izjednaèen broj onih koji su “za” i “protiv” nezavisnosti. Problem je u tome što su snage koje se protive nezavisnosti ujedno najregresivnije antireformske snage u Crnoj Gori. U tako tesnim izborima svaki, pojedinaèni glas æe biti važan i uticati na ishod.
J.J.: Kakvi bi mogli biti odnosi izmeðu Beograda i Podgorice posle izbora?
J.B.: Koštunica je svojom odlukom da se povuèe, u stvari, priznao da jugoslovensko predsedništvo neæe imati nikakavu težinu. I bez obzira na to šta govori, Koštunica shvata da buduæe veze izmeðu Srbije i Crne Gore neæe biti nimalo èvrste. Stoga bi za njega bilo najbolje da -- kao uèesnik u procesu -- podrži svaki dogovor koji Crna Gora i Srbija budu postigle za okvir nove unije Srbije i Crne Gore.