Džimi Karter je napustio predsednièki položaj 1981. godine, ali nikada nije prestao da radi. On je nastavio da putuje širom sveta u pokušaju da rešava brojne konflikte. Kad je bivši guverner Džordžije ušao u Belu kuæu 1977. godine, nije imao iskustvo u Vašingtonu. On je obeæao Amerikancima poštenu i saoseæajnu vladu sa naglaskom na poštovanje ljudskih prava u inostranstvu. Predsednik Karter je ušao u istoriju kao èovek koji je doveo do obnavljanja punih diplomatskih odnosa sa Kinom i potpisao sporazum o Panamskom kanalu. On je svojevremeno rekao da je najveæi momenat njegovog predsednikovanja bio sporazum iz Kemp Dejvida, kojim je okonèano ratno stanje izmedju Izraela i Egipta. Pomoæ da se dodje do tog sporazuma je u skladu sa životnom filozofijom Džimija Kartera da pronalazi moguænosti u situacijama u kojima drugi strahuju od neuspeha:
”Stvar koja hendikepira mnoge od nas je strah od neuspeha. Ljudi razmišljaju: Voleo bih da pokušam da uradim neku veliku stvar ili vodim transcedentalni život ili da budem izvanredan u svim aspektima postojanja. Ali plašim se da bih mogao biti pogodjen neuspehom, i da bi drugi mogli da me ismeju ili bih pak mogao da se osramotim“, rekao je Karter jednom prilikom
Kad je završio predsednièki mandat, Karter je nastavio da utièe na svetska pitanja. Sa Džimijem Karterom i njegovom suprugom Rozalin, koja ga je gotovo uvek pratila na putovanjima, svet je dobio novog borca za slobodu i pravdu. Karterovi bi se èesto pojavljivali na mestima u svetu zapalim u nevolje - od praæenja izbora u udaljenim afrièkim i latino-amerièkim zemljama, do pregovora o prekidu vatre u Bosni. U samoj Americi, bivši predsednik je angažovan u projektu za izgradnju kuæa za siromašne, poznatom kao ”Habitat for Humanity“. Dok su Džimi Kater i njegova supruga posmatrali sportiste iz zemalja širom sveta na paradi tokom Olimpijade u Atlanti, 1996. godine, Karter je shvatio da je spoznao svet bolje, pošto je napustio Belu kuæu, nego tokom èetiri godine na položaju predsednika:
”Dok su timovi brojnih zemalja defilovali na sinoænoj olimpijskoj Paradi, u najveæem broju sluèajeva mi bi smo komentarisali, bili smo tamo - znamo te ljude. To je nešto što nisam znao kad sam bio u Beloj Kuæi. Nisam poznavao nade, snove, strahovanja, patnje i potencijal zemalja sirom sveta posebno afrièkih zemalja i zemalja pogodjenih siromaštvom u Latinskoj Americi“, prièa Karter
Džimi Karter je istakao da su stvari koje se ne mogu videti, poput pravde, istine, skromnosti i saoseæajnosti -- ideje vodilje u njegovom životu.