Samo u astronomiji, nešto što je eksplodiralo i kolabiralo, može biti i dalje visokoenergièno i dinamièno. Nauènici sada znaju da je to sluèaj sa ostacima supernova do kojih dolazi pošto zvezde iskoriste svoje nuklearno gorivo i eksplodiraju. Supernova je jedna od najspektakularnijih predstava prirode. Prilikom eksplozije, supernova može da nadjaèa sjaj galaksije od milijardu zvezda. Nakon toga, ona se uskoro skupi u brzo rotirajuæu neutronsku zvezdu, tako gustu, da bi na njenoj površini bilo teško podiæi i naprstak.Nasuprot tome, sudeæi na osnovu posmatranja veæine od 231 poznatog ostatka supernove u našoj galaksiji, sled dogaðaja dugo nakon eksplozije, postaje mirniji. Meðutim, astronomi su, koristeæi amerièku orbitalnu opservatoriju ”Èandra“ koja snima emisiju ”iks“ zraka (X-ray) i svemirski teleskop ”Habl“, pronašli nešto znaèajno razlièito u ostatku supernove poznate pod nazivom nebula Rak. To je zapravo gas koji okružuje ostatak supernove, uoèene još 1054. godine od strane kineskih astronoma.Bila je toliko blještava da je bila uoèljiva èak i pri dnevnoj svetlosti. Po prvi put do sada, otkriveno je da se nebula zamuæuje visokoenergetskim mlazevima i sjajnim talasima energije koja se širi.
Fizièar Viktorija Kaspi sa Mek Gil Univerziteta u Montrealu, kaže da istraživaèi sada moraju da izbliza pogledaju druge sliène nebule, da bi videli da li su i one toliko dinamiène:
”Baš zato što su sve bezobliène i statiène, teorijski modeli koji su bili razvijeni da bi se razumela fizika tih objekata, podrazumevali su da su statiène i približno loptaste. Pomoæu podataka sa Èandre, sada je vrlo jasno da teoretièari treba da ugrade nove podatke u njihove modele,“ smatra Kaspi.
Astronomi iz državnih univerziteta Pensilvanije i Arizone su kombinovali statiène snimke rentgenskog zraèenja nebule Rak sa ”Èandre“ i fotografije u vidljivom delu spektra sa “Habla“ - u pokretne slike. Dobijeni film otkriva penušavu nebulu. Blještavi mlazevi elektrona i anti-elektrona izleæu napolje brzinom od oko polovine brzine svetlosti i stvaraju prsten koji se širi, kao koncentrièni talasiæi na jezeru. Elektronski mlazevi poèinju da stvaraju udarni talas koji se pokazuje kao unutrašnji prsten ”iks“ zraka. Taj prsten je osvetljen materijalom odbaèenim sa rotirajuæe i pulsirajuæe neutronske zvezde zvane ”pulsar“. Prsten sastavljen od oko 24 èvorova koji bljesnu, zatamne se, trepere i, s vremena na vreme, proizvode erupcije koje podižu šireæe oblake èestica.
Fizièar sa Državnog Univerziteta u Arizoni Džefri Hester kaže da je film oživeo nebulu Rak i objašnjava:
”Ovde je znaèajna stvar to što dobijamo pred našim oèima šta se dogaða u tom, stvarno neobiènom okruženju - okruženju koje nije ni po èemu onakvo kakvo poznajemo iz svakodnevnog života, veæ je to okruženje koje nalazimo kod pulsara, oko crnih rupa, u središtu kvazara - jedinstveni pogled na fiziku koja se odvija pod takvim okolnostima.“
Ova nebula može izgledati egzotièna, ali kako nauènik sa Harvarda Robert Kiršner kaže, razumevanje tog procesa je važno za spoznaju kako svemir funkcioniše:
”Od centralnog znaèaja je saznavanje kako smrt zvezde raspodeljuje materijal koji se eventualno sliva u nove zvezde - i elemente od kojih smo i mi napravljeni. Mada ti zvezdani dogaðaji zvuèe kao nauèna fantastika, mi ljudi nismo daleko od njih. Na kraju krajeva - stvoreni smo od istog materijala kao nebula Rak,“ zakljuèuje Kiršner.