“Veoma je bitno što dva glavna predsednièka kandidata u svojim kampanjama koriste prozapadnu retoriku. Koštunica za sebe kaže da je umereni kandidat -- izmeðu Šešeljeve anti-zapadne retorike i Labusovog zalaganja za izuzetno energiènu reformu. Koštunica time biraèima nudi izbor izmeðu brze i postepene reforme” - smatra Džems O‘Brajen, koji takoðe istièe da rezultati prvog kruga glasanja ukazuje na bitnu promenu na politièkoj sceni Srbije u protekle èetiri godine odnosno na “ohrabrujuæu èinjenicu da se dve treæine biraèa opredeljuje za reformu, birajuæi samo tempo kojim æe one biti sprovoðene, i ne postavlja pitanje da li je uopšte potrebno okretanje ka Zapadu.”
Sa druge strane, dodaje O’Brajen, blok glasova koje je dobio kandidat Radikalne stranke, Vojislav Šešelj pokazuje da postepeno, ali i postojano opada popularnost ekstremnog nacionalizma u Srbiji.
Meðutim, Danijel Server, direktor Balkanske inicijative u vašingtonskom Institutu za mir, tvrdi da glas za Vojislava Šešelja šalje negativnu poruku: “Mnogima na Zapadu je to poruka da u Srbiji u nekim sredinama i dalje vlada stari naèin razmišljanja onih ljudi koji se opiru promenama u mnogo ekstremnijem vidu nego Koštunica”, navodi Danijel Server, koji je takoðe smatra da takva izborna platforma i ljudi poput Vojislava Šešelja ne mogu -- kako se izrazio -- ne mogu da povedu Srbiju u pravcu integracije u Evropu. Po Serverovim reèima, Miroslav Labus je postigao izuzetno dobar uspeh kao energièni reformista. “Mislim da izbori nisu rešeni i predlažem da se saèekaju rezultati drugog izbornog kruga”, ocenjuje uticajni direktor Balkanske inicijative.
Danijel Server se takoðe osvrnuo na èinjenicu da kosovski Albanci nisu glasali na izborima u nedelju, što je nazvao svojevrsnom ironijom. “Ne samo što se moglo predvideti da neæe glasati, to ne èine veæ više od deset godina, nego izgleda da u Srbiji nisu uopšte uzeti u obzir kao biraèi”-- kaže Server istakavši da se izborni rezultati obraèunavaju bez uèešæa albanskih glasaèa.
Èarls Ingrao, profesor na univerzitetu Perdju u Indijani bojkot Albanaca na izborima u Srbiji posmatra iz istorijskog ugla:
“To je endemski problem u èitavoj srednjoj Evropi. Narodi koji nisu u veæini i koji su u opoziciju èesto se odluèuju na bojkot izbora. Meðutim, takav bojkot potkopava njihove sopstvene interese” -- smatra Ingrao i dodaje: “Da su Albanci ovog puta glasali -- a pretpostavljam da bi se opredelili za Labusa -- poveæali bi sopstvene izglede za brži izlazak iz Jugoslavije i Srbije - mislim da su ovim bojkotom samo otežali da taj proces teèe na miran i obostrano zadovoljavajuæi naèin”.
Profesor Ingrao takoðe smatra uznemirujuæim podatak da je 22 odsto biraèa u Srbiji glasalo za Vojislava Šešelja, kojeg naš sagovornik smatra “potencijalnim haškim optuženikom”. “Taj broj nažalost ilustruje” -- kaže profesor Ingrao -- “koliki još dugi put predstoji Srbiji da se suoèi sa èinjenicama iz svoje skorije prošlosti”.