Usvojenim zakonskim predlogom se zvanièno ovlašæuju izdaci Stejt departmenta za postizanje niza spoljonpolitièkih ciljeva - od poveæanja bezbednosti u amerièkim ambasadama do pomoæi saveznicima u ratu sa terorizmom. Medju “urgentnim prioritetima“ odobreno je pet stotina miliona dolara za poboljšanje bezbednosti amerièkih diplomatskih predstavništava i osoblja širom sveta. Oko pet milijardi dolara pomoæi je odobreno Izraelu i Egiptu za antiteroristièke i druge vojne aktivnosti. Dodeljena su takodje novèana sredstva za vojno obrazovanje i vojnu obuku Grèkoj i Turskoj i još èetrnaest zemalja u Evropi, Srednjoj i Istoènoj Aziji, i na Bliskom istoku. Medju tim zemljama su Estonija, Letonija, Litvanija, Bugarska, Èeška, Slovaèka, Poljska. Rumunija, Madjarska, Slovenija, Gruzija, Malta, Jordan i Filipini.
Što se tièe Bliskog istoka, od predsednika Buša se traži da odluèi i zatim izvesti Kongres o tome da li je palestinska uprava ispunila obavezu da se odrekne terorizma i nasilja. U usvojenom zakonskom predlogu se potvrdjuje amerièki zakon o priznavanju Jerusalima za glavni grad Izraela. Osnažuje se takodje zakonski predlog o politici prema Tibetu podnet prošle godine u Predstavnièkom domu i Senatu. Tim zakonskim predlogom se apeluje na amerièku vladu da podstakne pregovore izmedju kineskog rukovodstva i Dalaj Lame i postavi koordinatora za pitanja Tibeta u Stejt departmentu.
Glavni sponzor tog zakonskog predloga je Tom Lantos, demokrata iz Kalifornije.
“Taj zakon je prvi sveobuhvatni zakon o Tibetu donet u Kongresu Sjedinjenih Država. I-poslaæe snažan signal kineskoj vladi da Sjedinjene Države nisu zaboravile nedaæe tibetanskog naroda.“
Zakonskim predlogom usvojenim u Predstavnièkom domu odobrava se, na zahtev amerièke vlade, prodaja èetiri razaraèa Tajvanu. Razaraèi su opremljena raketama klase “kidd“ sa daljinskim upravljanjem. Amerièkom predsedniku se takodje nalaže da podnese izveštaj Kongresu o naporima za okonèanje kršenja ljudskih prava u Vijetnamu. Osam milijardi dolara je dodeljeno Stejt departmentu i s njime povezanim programima, s tim što se od amerièkih zvaniènika trazi da rade na reformisanju Komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Jednim programom se odobrava zajam za spreèavanje širenja oružja. Amerièki predsednik se ovlašæuje da otpiše deo duga Rusije u zamenu za mere ruske vlade za jaèanje neširenja oružja i obezbedjenje skladišta nuklearnog materijala. Kosponzor tog programa je Adam Šif, demokrata iz Kalifornije.
”Upotreba duga Rusije kao mehanizma finansiranja programa koji se tièu neadekvatne bezbednosti ruskih stovarišta oruzja predstavlja novi prilaz koji moramo istražiti.“
U zakonski predlog usvojen u Predstavnièkom domu ukljuèena su takodje novèana sredstva amerièkim medjunarodnim radio stanicama Glasu Amerike, Slobodnoj Evropi, Slobodi i Slobodnoj Aziji. Ukljuèeno je i finansiranje novog radio programa namenjenog Srednjem istoku.