Svakog radnog jutra, milioni Amerikanaca kada dodju na posao èuju najpre zvuk kompjutera koji je upravo ukljuèen. Ali, postoje milioni kompjutera koji ostaju neukljuèeni, na dnu ormara, na tavanu ili u garaži, zato jer su zastareli i zamenjeni novim modelom. Kako kaže Džim Paket, iz ekološke grupe ”Akciona mreža za Bazel,“ do 2004. u Americi æe biti 350 miliona zastarelih kompjutera, koji u sebi sadrže i otrovne materijale kao što su živa, olovo i kadmijum:
”To je ogromna kolièina otpada. A zbog èinjenice da brzo zastarevaju i da sadrže otrovne materije, postaju uzrok najveæe krize sa otpadnim materijalom koju imamo danas.“
Proseèni kuæni kompjuter zastareva za oko dve godine, uglavnom zbog toga što postaje prespor za nove programe koji zahtevaju i veæu memoriju. Isto važi za mobilne telefone. Amerièka vladina Agencija za zaštitu prirode procenjuje da po amerièkim deponijama leži više od tri miliona tona takvog elektronskog otpada. Ali, u Americi se nikome ne isplati da rastavlja te uredjaje i odvaja opasne materije pa se oni umesto toga prevoze u Aziju - naroèito u Kinu - gde su propisi o opasnim materijama mnogo blaži:
”Videli smo na stotine žena kako stavljaju ploèice sa štampanim kolima na rešetke iznad vatre kako bi istopile i prikupile leguru za lemljenje. One rade bez ikakih zaštitnih maski i udišu isparenja koja su puna otrovnog olova.“
Sjedinjene Države su jedina industrijski razvijena zemlja koja nije potpisala Konvenciju iz Bazela iz 1998. godine, kojom se zabranjuje izvoz elektronskog otpada, èak i u svrhe reciklaže. Drugih 135 država potpisalo je tu konvenciju. Ali Majk Šapiro, iz amerièke vladine Agencije za zaštitu prirode kaže da mnoge zemlje imaju precizno regulisan naèin odvajanja opasnih materija i da je to razlog što Sjedinjene Države nisu pristale na totalnu zabranu:
”Za one zemlje koje su u stanju da odvajaju te materije na naèin koji nije opasan po prirodu, i koje imaju koristi od reciklaže, to bi predstavljalo prepreku da to i èine.“
Majk Šapiro kaže da Sjedinjene Države za sada radije pribegavaju izgradnji, kako je rekao, ”oseæanja odgovornosti prema prirodi,“ u kompanijama koje proizvode elektronske uredjaje ili koje izvoze takav otpad. Medjutim, Džim Paket iz ekološke grupe ”Akciona mreža za Bazel“ kaže da je to naivan i neefikasan pristup. On upozorava da æe amerièke kompanije morati da postanu odgovornije ako Evropska unija donese zakon o zabrani prodaje elektronskih uredjaja koji sadrže olovo. Takodje, proizvodjaèi æe biti primorani da finansiraju reciklažu, što æe ih podstaæi da proizvode artikle koji æe moæi duže da se upotrebljavaju. Džim Paket dodaje da æe promene na evropskom tržištu imati znatan uticaj na proizvodnju elektronskih uredjaja koji se prodaju u Sjedinjenim Državama. Uèekuje se da æe pomenuti zakon biti usvojen i stupiti na snagu u Evropi do kraja 2005. godine.