Dok je bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Miloševiæ još bio na vlasti zapadne sile su podržavale autonomiju Crne Gore, pa je poslednjih godina njegove vladavine ta republika uglavnom išla svojim putem. Prošlog marta, predstavnici Evropske unije posredovali su u postizanju novog, takozvanog Beogradskog sporazuma, kojim æe Jugoslavija biti zamenjena novom državom nazvanom Srbija i Crna Gora. Njihove medjusobne veze biæe mnogo labavije, a posle tri godine svaka od njih æe - ako tako odluèi - moæi da raskine savez. Džim Vilem Blankert, diplomata Evropske unije koji posmatra napredovanje u sprovodjenju Beogradskog sporazuma, kaže da Evropska unija pokušava da ubedi Srbiju i Crnu Goru da je u njihovom dugoroènom interesu da ostanu zajedno:
”Naša davnašnja poruka glasi - ako želite da se integrišete sa Evropom, integracija poèinje od kuæe. Pokažite medjusobnom integracijom kako ste u stanju da se integrišete sa Evropskom unijom. Vi ste jedna zemlja, pa treba da pokazujete jedno lice, jedan trgovinski režim, jedan lik i jednog pregovaraèa.“
Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica, koji æe napustiti tu funkciju ako bude izabran za predsednika Srbije, kaže da je zadržavanje Srbije i Crne Gore na okupu najveæe dostignuæe koje je postigao tokom dve godine na položaju. Ali malo je Srba koji izražavaju oduševljenje Beogradskim sporazumom. Ekonomski reformisti su gnevni što je tim dogovorom dozvoljeno Crnoj Gori da zadrži posebnu valutu. U Srbiji sada raste uverenje da je došlo vreme za razdvajanje. Medjutim još jedna organizacija zainteresovana za spreèavanje raspada je Evropska banka za obnovu i razvoj, koja igra krupnu ulogu u obnavljanju jugoslovenske infrastrukture, razorene ratovima i sankcijama. Ta banka takodje nastoji da ponovo poveže srpsku i crnogorsku privredu, kako to zahteva Evropska unija. Henri Rasel je beogradski predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj:
”Jedan od podsticaja za kretanje napred je želja obe strane da se integrišu sa Evropom. Iako su krenule odvojenim putevima obe žele da se prikljuèe Evropskoj uniji, ma kad to bilo. A prikljuèivanje uniji zahteva harmonizaciju. Dakle, harmonizacija postaje prioritet za obe strane.“
Analitièari izražavaju sumnjièavost prema moguænosti da Srbija i Crna Gora ostanu zajedno. Pregovori su ponovo ukoèeni zbog nesuglasica oko pojedinosti i radjanje nove države veæ je prekoraèilo rokove. Medjutim, Evropska unija tvrdi da æe se to ipak dogoditi pre isteka ove godine.