Najdramatiènija i najdalekosežnija izmena u stavu javnog mnjenja o stanju u Sjedinjenim državama u godini posle teroristièkih napada na Njujork i Vašington je novosteèeni oseæaj ranjivosti.
”Ono što proizlazi iz ove studije je da je najoèigledniji uticaj tih napada vidjenje zemlje kao ranjive.“
Endrju Kohut je na èelu Istraživaèkog centra Pju u VAšingtonu. On je nadgledao najnovije istraživanje javnog mnjenja o tome kako su se stavovi naroda o spoljnoj i unutrašnjoj politici promenili nakon 11. septembra 2001. On istièe da je strah od buduæih napada i dalje jak. Rezultati ankete pokazuju i da se slabi poverenje u sposobnost vlade da spreèi takve napade.
”Amerikanci više nego odmah posle napada žele da se usresrede na odbranu zemlje nego da dejstvuju protiv teroristièke infrastrukture u inostranstvu. Prošle jeseni, veæina od 45 prema 36 procenata davala je prednost vojnoj akciji u inostranstvu nad odbranom zemlej, ali sada su se te cifre izmenile na 51 prema 30 procenata za odbranu zemlje. Jasan trend u tom smeru ravnomerno se stvarao u toku cele godine.“
Ipak, kada je u pitanju amerièka politika prema borbi protiv terorizma izvan amerièkih granica, Kohut kaže da se gotovo polovina uèesnika u anketi u velikoj meri opredelila za unilateralniji amerièki pristup.
”Zabeležili smo više podrške da se amerièka protiv teroristièka politika bazira na nacionalnim interesima, nego da se u njenom odredjivanju znaèajnije uzimaju u obzir interesi saveznika. Procentualna razlika po tom pitanju je 45-35 procenata, a bila je potpuno suprotna 30 prema 59 procenata.“
Šest od deset ispitanika daju veliki prioritet preduzimanju vojne akcije protiv zemalja koje pokušavaju da razviju nuklearno oružje. Ali kada se govori o moguænosti rata protiv Iraka, dve treæine ispitanika ne žele da se krene u akciju bez medjunarodne podrške. Kohut kaže da je veæina negativnog stava prema ideji o napadu na Irak ima veze sa neuspehom administracije da racionalno obrazloži zašto je rat neophodan za uklanjanje Sadama Huseina sa vlasti.
”Javnost je uglavnom èula kritike na raèun moguæeg rata. Predsednik Buš se nije mnogo izjašnjavao. To je jedna od poruka ove ankete. Na kraju, predsednik je taj koji treba narodu da proda ideju da je rat neophodan, a on to još nije uèinio.“
Istraživanje pokazuje da je godinu dana posle napada na Njujork i Vašington, veæina Amerikanaca više zabrinuta zbog ekonomskog pada nego zbog rata protiv terorizma. Kohut i drugi istraživaèi su takodje ukazali na veliku izmenu u stavu prema imigraciji, jer sve više ljudi podržava strožu kontrolu svih koji ulaze u Sjedinjene države i onih kojima treba dozvoliti da ostanu. Na kraju, uprkos velikom šoku i besu koji su dominirali raspoloženjem Amerikanaca u danima i mesecima posle septembarskih napada, anketa centra Pju pokazuje da veæina Amerikanaca nije drastièno izmenila naèin života. Analitièar socijalne politike Izabel Sohil iz instituta Brukings to objašnjava tvrdoglavom odluènošæu.
”Mislim da postoje tri moguæa razloga. Jedan je oseæaj da æe bi suprotan stav bio ustupak teroristima, te da život mora da se nastavi što je normalnije moguæe. Drugi je da je zaista teško vršiti izmene u naèinu života i da se na duge staze možda mogu uvideti neke izmene koje za sada nisu primeæene. Treæi je da je po mom mišljenju to vrsta psihološkog odbrambenog mehanizma.“
Sohilova kaže da strah od novog teroristièkog napada polako bledi kako vreme prolazi. Ali, dodaje ona, kada amerièke gradjane pitate o tome, oni æe se složiti da je pretnja i dalje veoma realna.