Džim Smit, profesor poslovne politike na Univerzitetu države Severna Karolina, ima jedinstveno gledište prema dogadjajima 11. septembra. Tog dana prisustvovao je jednoj konferenciji ekonomista, u zgradi odmah pored Svetskog trgovinskog centra. Ekonomski efekti tih teroristièkih napada, kaže on, bili su snažni i trenutno su se osetili:
”Potrošaèi su se na smrt preplašili. Ekonomija je bila izbaèena iz koloseka. Berza deonica bila je zatvorena nedelju dana. Avioni nisu danima leteli. Svi su bili prikovani uz televizore i nije sa baš mnogo trgovalo.“
Iako to još uvek nije bilo prihvaæeno u tom trenutku, amerièka ekonomija je 11. septembra veæ bila u recesiji. Silazna linija, prva u poslednjih 10 godina, poèela je još u martu te godine. Vrednost deonica na berzi, koja obièno predskazuje buduæu ekonomsku aktivnost, opadala je od februara 2000. U jednom govoru održanom januara ove godine, Džo Stiglic, ekonomista sa univerziteta Kolumbija i dobitnik Nobelove nagrade, rekao je da je usporavanje privrede posle 11. septembra predstavljalo izazov za kreatore politike:
”Verujem da je amerièka ekonomija veoma snažna. Ona æe se oporaviti od ovog usporavanja, kao što se oporavila od svakog drugog usporavanja. Pitanje je samo: kako da to usporavanje uèinimo što kratkotrajnijim i što blažim.“
Rešenje koje su usvojili republikanski predsednik i opozicione demokrate u Kongresu bilo je ogromno, privremeno poveæanje državnih troškova. Taj program stimulacije, kombinovan sa kumulativnim uticajem 11 uzastopnih smanjenja osnovnih kamatnih stopa, koje je sprovela Centralna banka, doveo je do toga da su potrošaèi imali više novca, što je doprinelo snažnom oporavku privrede tokom prva tri meseca ove godine. Ali drugi dogadjaji, nevezani za 11. septembar, kao što su knjigovodstvene pronevere koje su poslale dve vrlo krupne firme u bankrotstvo, iznova su poljuljali poverenje potrošaèa i usporili oporavak. Dejvid Huter, iz Nacionalnog udruženja proizvodjaèkih firmi, kaže da je oporavak usporen zbog oklevanja firmi da poveæaju ulaganja u opremu.
Jedan od najvažnijih razloga za to je bojažljivost proizvodjaèa prema proširivanju kapaciteta i poveæanju investicija. Dakle, 11. septembar je donekle uèestvovao u smanjenju poverenja i u proizvodnom sektoru privrede.“
Kao i drugi ekonomisti, Huter predvidja umeren rast amerièke privrede, koji ove godine neæe preæi 2 odsto. Ali Džim Smit, sa Univerziteta države Severna Karolina, gaji veæi optimizam. On veruje da prošlogodišnje veliko smanjenje poreza, stimulativni efekat poveæanja državnih troškova i niske kamatne stope, obezbedjuju osnovu za brz oporavak. On oèekuje da æe ovogodišnja sezona božiænih kupovina biti najbolja u amerièkoj istoriji:
”Moto amerièkih potrošaèa glasi: kupuj dok ne padneš na nos. Onda se malo odmori, ustani i kupuj još malo. Sve dok imamo prihode mi kupujemo.“
A prihodi amerièkih potrošaèa, kaže profesor Smit, za tri odsto su veæi nego prošle godine. Usporenje u Americi, posle 11. septembra, osetilo se svuda u svetu. Evropska privreda je isto toliko usporena koliko amerièka. Azija nije toliko direktno osetila taj uticaj. Ali, ako postoji sektor privrede koji i dalje pati zbog napada 11. septembra, onda je to transport. Ljudi se nerado odluèuju da lete i to pogadja aviokompanije, koje su znatno smanjile kapacitete i otpustile na desetine hiljada zaposlenih. Trenutno samo mali broj medju najkrupnijim avioprevoznicima zaradjuje pare, a nekoliko ih se nalazi na ivici bankrotstva.