Savet bezbednosti æe u sledeæih nedelju, dve dana verovatno biti izložen sve veæem pritisku da donese odluku po pitanju Iraka. Predsednik Buš i drugi svetski lideri uèestvovaæe na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Amerièki predsednik æe u svom govoru izložiti argumentaciju protiv Iraka. Sjedinjene Države ukazuju da Irak razvija oružje za masovno uništenje, ukljuèujuæi i sposobnost za izgradnju nuklearne bombe èime krši zabranu Ujedinjenih nacija zavedenu nakon zalivskog rata 1991. godine. Irak ne dozvoljava obavljanje vojnih inspekcija Ujedinjenih nacija skoro èetiri godine, dok administracija predsednika Buša razmatra moguænost vojne akcije za uklanjanje Sadama Huseina. Veæina amerièkih saveznika smatra da Vašington ne treba da preduzima takvu akciju bez saglasnosti Ujedinjenih nacija. Generalni sekretar Svetske organizacije, Kofi Anan se slaže da Savet bezbednosti treba da bude telo koje donosi takve odluke: “Smatram da je važno i prikladno da se Savet bezbednosti, koji se toliko dugo bavi Irakom, izjasni o tom pitanju.” Lider Ujedinjenih nacija je, u svakom sluèaju, izrazio skepsu prema opciji vojne akcije. Po Ananovim reèima, previše je nepoznanica vezanih za upotrebu sile, ukljuèujuæi i pitanje - kakav Irak bi se pojavio nakon invazije: “Mnogi se brinu zbog moguæih nepredviðenih posledica. Pitanje je šta æe biti posle invazije. Ne želim da nagaðam o tome, ali sam zabrinut. Kakav æe se Irak pojaviti nakon bombardovanja? I šta æe se dogoditi u regionu?“ - zapitao je Anan. Amerièki saveznici vrše pritisak na Vašington da se ne upusti u akciju sam. Francuska je predložila usvajanje dve rezolucije Ujedinjenih nacija. Prvom bi se Iraku odredio rok za povratak vojnih inspektora UN-a, dok bi se drugom utvrdilo da li treba preduzimati vojnu akciju. Te æe alternative biti razmotrene u sledeæih nekoliko dana dok u Njujorku budu nastavljeni razgovori na visokom nivou.