Linkovi

11. septembar i amerièko-ruski odnosi - 2002-09-05


Revolucija je reè kojom mnogi ljudi opisuju promenu u rusko-amerièkim odnosima posle 11. septembra. Dve zemlje, koje su se do tada medjusobno optuživale za špijuniranje, postale su èvrsti saveznici. Posle 11. septembra ruski predsednik Vladimir Putin ponudio je punu podršku SAD, i odustao od svakog protivljenja upuæivanju amerièkih trupa u bivše sovjetske republike u centralnoj Aziji. Za uzvrat, amerièki i evropski zvaniènici su se nadmetali u hvalama na raèun nove ruske politike. Prema mišljenju analitièara moskovske fondacije Politika, Vjaèeslava Nikonova, te promene jesu revolucionarne:

”Po mom mišljenju, ukoliko te odnose uporedimo sa onima u prošlosti, usudio bih se da kažem da su bolji nego ikada, još od vremena Deklaracije o nezavisnosti.“

Ali, dok se primièe godišnjica 11. septembra, postaje evidentno da ti odnosi -- mada umnogome pobljšani -- svakako nisu savršeni. U oèi pada èinjenica da u zdanje vreme Moskva uspostavlja bliže veze sa zemaljama koje Bušova administracija smatra otpadnièkim državama. Kao prvo, ruska vlada je uprkos intenzivnom amerièkom protivljenju pristala da gradi dodatne nuklearne reaktore u Iranu. Zatim je predsednik Putin pružio vrlo srdaènu dobrodošlicu severnokorejskom lideru Kim Džon Ilu. Da bi stvari bile još gore, Moskva je takodje kritikovala moguæu vojnu akciju protiv Iraka uz obrazloženje da bi takav potez destabilizovao Bliski istok. Analitièar pri moskvoskom istražvaèkom institutu Centar PIR, Dmitri Jevstafjev smatra da ti koraci pokazuju da predsednik Putin preispituje svoju prozapadnu inostranu politik;u i to zato što mnogi u Rusiji smatraju da im nije adekvatno uzvraæeno na pomoæ Sjedinjenim Državama u borbi protiv terorizma.

”To je problem za Putina. On bi trebalo da pokaže neke jasne i opipljive rezultate svog politièkog kursa. To mu je najvažniji cilj.“

Medjtuim, Vjaèeslav Nikonov iz Fondacije Politika smatra da je obnovljenim kontaktima Rusije sa takozvanim otpadnièkim državama dat prevelik znaèaj jer mnogima na Zapadu još uvek teško pada da prihvate da Rusija nije više neprijatelj iz hladnog rata. Nikonov kaže da u sluèaju Severne Korje predsednik Putin nije jednostavno nastavio u duhu sovjetske ere, veæ da vrši pritisak na tu komunistièku zemlju da pristupi intenzivnijem dijalogu sa Zapadom. A što se tièe dogovora sa Irakom vrednog 40 milijardi dolara, Nikonov naglašava da se njime ne krše sankcije U-N-a protiv Bagdana i da Rusija -- mada zabrinuta za svoje ekonomske interese u Iraku -- nema želju da štiti Sadama Huseina. U sluèaju Irana, dodaje Nikonov, Rusija je zabrinuta koliko i SAD u pogledu potrebe da se Teheran spreèi da porizvede oružje masovnog uništenja. Nikonov tvrdi da je Rusija možda i smatrala Irak, Iran i Severnu Koreju važnim saveznicima pre 11. septembra, ali da to više nije sluèaj.

”U Rusiji -- u Kremlju i van njega -- vlada uverenje da su rusko-amerièki odnosi izuzetno važni Rusiji, mnogo važniji nego njeni odnosi sa otpadnièkim državama, odnosno ”osovinom zla.“

Razlog tome je, dodaje Nikonov, da je Rusiji Amerika potrebna radi ekonomskog rasta. Rusiji su potrebne investicije i pristup zapadnim tržištima, a to joj otpadnièke države ne mogu obezbediti. Stoga Nikonov zakljuèuje da æe se predsednik Putin držati svoje pro-zapadne politike. Dmitri Jevstafjev se donekle slaže sa tim mišljenjem. Po njemu, trenutna kriza ne znaèi da æe Putin sasvim odustati od svoje pro-zapadne politike. Ali, unutar te politike ima mesta za manevrisanje. A oèuvanje veza sa zemljama koje Vašington smatra otpadnièkim, pomoæiæe Putinu da kod kuæe odbaci kritike da je dozvolom da amerièke trupe udju u centralnu Aziju dao Americi previše, bez da za uzvrat dobije adekvatnu finansijsku nadoknadu. Jedino otvoreno pitanje ostaje da li æe rusko-amerièke veze postati snažnije u buduænosti, slažu se dvojica analitiaèra.

XS
SM
MD
LG