10. septembra 2001.godine, Džordž Buš je bio umereno popularni predsednik, koji se još uvek borio da izadje iz senke najkontroverznijih izbora koji su doveli do najveæe podele u istoriji Sjedinjenih Država. To je izmenjeno 11. septembra. Tokom dana i nedelja nakon tog dogadjaja, odobravanje koje je predsednik uživao u javnosti je dramatièno poraslo i njegove predsednièke i retorièke sposobnosti su bile testirane kao nikada ranije:
”Našim nastojanjima i hrabrošæu mi æemo angažovati svet za ovu stvar. Neæemo se umoriti, neæemo posustati i neæemo doživeti neuspeh.“ Tokom nedavnih meseci javila se spora ali uporna erozije predsednikove popularnosti. Pa ipak politièki analitièar sa Univerziteta države Virdžinije, Leri Sabato, kaže da je predsednik Buš doživeo zavidni uspon u popularnosti od 11. septembra:
”Njegova popularnost je porasla na 90 posto i zapanjujuæe, godinu dana kasnije ona je još uvek oko 65 posto. To znaèi da je predsednik permanentno u dobitku, mislim dobrih 10, 12 do 15 posto, što je zadivljujuæe za nekoga ko je u stvari izgubio na izborima 2000. po broju glasova biraèa.“
Opozicione demokrate su smesta stale iza predsednika i obeæale dvostranaèku podršku u ratu protiv terorizma. Medju njima, lider veæine u Senatu Tom Dešl je izjavio:
”Želimo da predsednik zna, želimo da svet zna, da on može da raèuna na nas.“
Medjutim, tokom proteklih meseci, dvostranaštvo je poèelo da opada. Pred kongresne izbore u novembru, demokrate su fokusirane na sve veæu zabrinutost javnosti zbog ekonomije i korporacijskih malverzacija. Nedavne ankete o raspoloženju javnosti pružaju demokratama neznatnu prednost u predstojeæoj kongresnoj trci, nakon više meseci u kojima su republikanci uživali prednost:
”Oni æe se tokom izborne kampanje oseæati daleko slobodnijim da se fokusiraju na domaæe komponente svog programa, mada ispravno misle da æe Amerikanci gledati kritku ne kao napad na zemlju, veæ jednostavno kao legitimnu kritiku akcija ili pomanjkanja akcija sadašnjeg predsednika.“
Neki struènjaci predvidjaju da æe, odvojeno od anketa javnosti i novembarskih izbora, terorstièki napadi imati trajni uticaj na amerièki politièki milje. Robert Liber je profesor državnog upravljanja na univerzitetu Džordžtaun, ovde u Vašingtonu. On kaže da æe u doglednoj buduænosti, biraèi morati da uzimaju u obzir novu realnost Amerike kao teroristièke mete:
”To izaziva oseæaj veoma opasne pretnje amerièkoj nacionalnoj bezbednosti i vitalnim interesima, onakav kakav su Amerikanci oseæali tokom Drugog svetskog rata i na vrhnucu Hladnog rata. Taj oseæaj pretnje je bio odsutan na kraju Hladnog rata 1989. i 1990., i nakon toga, sve do 11. septembra, 2001. godine.“ Politièki analitièari su, medjutim, podeljenih gledišta oko toga koliko æe faktor terorizma biti prisutan na izborima u novembru, pošto na kongresnim izborima odluèujuæi faktor najèešæe predstavljaju ekonomska i lokalna pitanja.