Tokom niza godina Stads Terkel je napisao brojne knjige u kojima obièni ljudi prièaju svoje životne prièe o svom radu, medjurasnim odnosima, o smrti i drugim pojavama. On to naziva ”proslavljanje neslavnih dogadjaja.“
”Ako zapitam nekog studenta: ko je izgradio piramide?, odgovoriæe k’o iz topa: faraoni. Ali faraoni nisu ni mrdnuli prstom. Njihove ruke su bile manikirane, poput ruku Elizabet Tejlor u ulozi Kleopatre.“
Terkel je nedavno govorio na jednom skupu Amerièkog psihološkog udruženja, u Èikagu. Tom prilikom izrazio je brigu zbog poveæanja nezaposlenosti i sve èešæe pojave u Americi da slabo plaæeni poslovi ne pružaju zdravstvenu zaštitu. Nikada nije bilo važnije nego sada da radnici dignu svoj glas, rekao je on. Ali, Amerikanci kao da su izgubili oseæaj za javno negodovanje. Iako su u skandalima velikih korporacija, kao što su Enron i WorldCom, bezbrojni ljudi izgubili i posao i uštedjevine za penziju, previše Amerikanaca sleže ramenima i kaže da je to ”normalna pojava,“ - rekao je Stads Terkel. On je izneo mišljenje da bi federalna vlada trebalo da više pomaže radnicima pogodjenim skandalima, ali da se mnogi ustežu da kritikuju Bušovu administraciju u vreme kada vodi rat protiv terorizma:
”Ne marimo velike državne troškove kada se radi o odbrani, ali kada se radi o zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i socijalnom staranju - to je nešto drugo. Nešto se desilo sa našim oseæanjem javnog izražavanja nezadovoljstva. Odseèeni smo od sopstvene istorije.“
Ali Stads Terkel kaže da nije baš sve tako loše. Na primer, danas, medju profesionalcima ima više žena i pripadnika manjina nego pre 50 godina:
”Kažem studentima da polovinu upisanih na studije prava èine žene, da polovinu studenata medicine èine žene. Kada sam ja studirao prava na Èikaškom univerzitetu, od 200 studenata dve su bile žene. Bilo je samo dvoje crnaca - jedan Amerikanac afrièkog porekla i jedan princ iz francuskog protektorata u istoènoj Africi.“
Terkel je primetio da tehnologija igra veliku ulogu u svakodnevnom životu ljudi. On je odao priznanje tehnološkom napretku na polju medicine koji mu je spasao život kada je pre nekoliko godina imao ozbiljne probleme sa srcem. Ali, kako današnja tehnologija sve više smanjuje ulogu ljudi na radnom mestu, Terkel kaže da su kompanije manje zainteresovane da zadržavaju ili upošljavaju starije ljude:
”Danas se živi duže. Sedamdesetogodišnjaka i osamdesetogodišnjaka je sve više, a veæ oko pedesete ljudi poènu da se brinu da li æe ih otpustiti ili penzionisati jer dolaze mladje snage. Ljudi kojima ne moraju da uplaæiju za penziju, koji nisu èlanovi sindikata, koji se ne pozivaju na dugogodišnje iskustvo... Sve se izokrenulo. Sada živimo duže, a sve smo manje potrebni...“
Uprkos tome što je nedavno napunio devedeset godina, Stadsu Terkelu ne preti nezaposlenost. Trenutno radi u Èikaškom istorijskom društvu na izradi kataloga hiljada intervjua koje je napravio tokom 45-gidišnje karijere na radiju. Usput radi na svojoj novoj knjizi. Njena tema je - nada.