Zamislite bolnièku arhivu, prepunu prašnjavih fascikli sa imenima pacijenata, svim moguæim beleškama, nalazima, uputima, receptima, prijemnim i otpusnim listama, rendgenskim snimcima... Sve to, zajedno sa poslovièno neèitkim lekarskim rukopisom, uskoro æe otiæi u istoriju. A za Deèiju bolnicu u Majamiju i još neke u Sjedinjenim Državama to je veæ istorija. Lekari pomenute bolnice sada, umesto fascikli sa istorijama bolesti nose džepne - takozvane palmtop kompjutere, koji nisu veæi od beležnice, ali u njihovu memoriju može da stane mnogo više. Na primer istorije bolesti svih pacijenata bolnice, zatim lekarski priruènik, katalog lekova, pa èak i fotografije - na primer hirurških zahvata. Palmtop kompjuteri imaju mali ekran u boji, nekoliko dugmadi za osnovne komande i specijalnu pisaljku kojom može da se piše po delu ekrana. Kompjuter prepoznaje rukopis i pretvara ga u štampani tekst koji ostaje u njegovoj memoriji. Kada se lekar vrati u svoju ordinaciju jednostavnom operacijom prebacuje sve nove podatke iz palmtop kompjutera u svoj stoni kompjuter, a samim tim i u bazu podataka èitave bolnice. Svako od bolnièkog osoblja ko ima šifru može da otvori elektronsku fasciklu pacijenta i sazna sve što je potrebno za njegovo leèenje. Deèija bolnica u Majamiju je jedna od prvih koja je uvela ovakav sistem, ali prema nekim istraživanjima veæ oko 17 odsto amerièkih lekara koristi palmtop kompjutere. I što je najvažnije, niko više ne može da se izgovara na neèiji neèitak rukopis.