Kristalina Georgijeva, Šef odeljenja Svetske banke koje se bavi problemima zaštite prirode, smatra da samit u Johanesburgu predstavlja kljuènu prekretnicu u nastojanjima da se svet usmeri u pozitivnom pravcu:
”Svetski lideri æe se okupiti sa hitnim zadatkom da razmisle o naèinima - i da se obavežu na njih - kako smanjiti broj siromašnih uz istovremeno polaganje temelja za održiv razvoj, što je jedini put za suzbijanje siromaštva za našeg života.“
Za neke, ovo je preambiciozan cilj, naroèito imajuæi u vidu da ciljevi prošlog Samita zemlje, održanog pre 10 godina u Rio de Žaneiru, nisu ni izdaleka ispunjeni. Siromašne zemlje optužuju bogate da nisu pružile tada obeæanu pomoæ. One optužuju Sjedinjene Države i Evropsku uniju za hipokriziju jer zahtevaju otvoreno tržište dok su istovremeno podigle zaštitne barijere prema poljoprivrednim i tekstilnim proizvodima iz zemalja Treæeg sveta. Svetska banka, koja deli to gledište, kaže da subvencije poljoprivredi u bogatim zemljama iznose 300 milijardi dolara godišnje, što je pet puta više od sume koju te zemlje daju siromašnim državama na ime pomoæi za razvoj. Svetska banka kaže da bi bogate zemlje, ako zaista žele da pomognu siromašnima, trebalo da ukinu subvencije svojim farmerima.
Na prošlogodišnjem samitu u Kataru, Evropska unija i Sjedinjene Držae obavezali su se na pregovore o postepenom ukidanju tih subvencija, ali amerièki Kongres je, iz unutrašnjepolitièkih razloga, kasnije doneo odluku o poveæanju subvencija farmerima. U Evropi, predlozi za promenu poljoprivredne politike Evropske unije blokirani su vetom Francuske, èiji poljoprivrednici primaju najveæu pomoæ u okviru unije.
Drugi problem je taj što je pažnja bogatog dela sveta sada preusmerena sa ideala o održivom razvoju na borbu protiv terorizma, neprestane sukobe na Bliskom istoku i nesigurnu privrednu situaciju u svetu. Sve to znaèi da su razvijene zemlje sada manje spremne da odvajaju sredstva za borbu sa nevoljama kao što su globalno zagrevanje i zagadjivanje vode u prirodi. Ali ekolozi, poput Stefana Singera, direktora odeljenja za evropsku strategiju pri Svetskom fondu za životinjski i biljni svet, kaže da bogate zemlje ne mogu jednostavno da zanemare najugroženij stanovništvo:
”Svakoga dana, 30 hiljada ljudi - pretežno dece - umire od posledica zagadjene pijaæe vode. To je deset puta više od broja žrtava u teroristièkom napadu na Njujork, koliko god je i to bio tragièan sluèaj.“
Šta se onda može uèiniti? Kristalina Georgijeva iz Svetske banke, ima odgovor:
”Apsolutno je potreban radikalan preobražaj, poèevši od bogatog sveta, u kome su i finansijske i tehnološke sposobnosti veæe, kako bi se preusmerili ka trajno održivom društvu.“
Jedna od ideja, koje podržavaju Georgijeva i drugi struènjaci, jeste uvodjenje poreza na potrošnju za gradjane bogatih zemalja. Vlade bogatih zemalja ne slažu se oko toga kako rešiti taj problem, ali istièu da bi zemlje u razvoju trebalo više da se potrude na suzbijanju korupcije kako bi privukle privatne investicije i osigurale da strana pomoæ stiže do onih kojima je i namenjena. Kako izgleda, svi se slažu samo u jednom: programi održivog razvoja neæe biti efikasni ako iza njih ne budu stale institucije koje su kompetentne i sposobne na deluju.