Stavovi vodje veæine u Predstavnièkom domu, Dika Armija, i kongresmena koji æe ga u januaru naslediti na tom položaju, takodje Teksašanina Toma Dileja najoblje ilustruju rascep medju republikancima u pogledu pitanja da li je potrebna amerièka vojna akcija za svrgavanje Sadama Huseina.
Kongresmen Armi, koji u januaru odlazi u mirovinu, NE smatra da Irak predstavlja dovoljno veliku pretnju bezbednosnim interesima Amerike i regiona u kojem se nalazi, što je jasno stavio do znanja u razgovoru sa novinarima:
”Neka divlja, nek’ brblja i halabuèi koliko ga je volja. To je stvar izmedju njega i njegove zemlje. Sve dok njegove akcije ne premašuju granice njegove zemlje, ne bi trebalo da razmatramo bilo kakav napad.“
Medjutim, kongresmen Tom Dilej drugaèije vidi iraèko pitanje i priklanja se stavu Bele kuæe da Sadama Huseina treba svrgnuti sa vlasti. Taj stav je izneo ove nedelje u jednom govoru u Hjustonu:
”Proizveo je antraks i nervi gas, upotrebio je pozamašne resurse svoje zemlje za razvoj nuklearnog oružja i nagomilavanje hemijskog i bilološkog oružja. Koristio je hemijsko oružje protiv iraèkih Kurda 1998. i pobio 5000 ljudi. Proganja i ubija verske vodje na jugu Iraka, vrši represiju nad manjinama u tom delu zemlje uništavajuæi njihova sela. Veæ 12 godina otvara vatru na amerièke avione koji sprovode zabranu letenja. Kakvi dodatni dokazi su vam još potrebni?“
Kongresmen Dilej tvrdi da bi iraèkog lidera trebalo svrgnuti pre no što mu se ukaže prilika da upotrebi oružje masovnog uništenja protiv SAD ili regionalnih interesa. Medjutim, republikanski senator Èak Hejgl iz Nebraske, inaèe èlan senatskog odbora za inostrane odnose, izražava zabrinutost zbog presedana koji bi takvom vojnom akcijom bio postviljen. U intervjuu CNN-u senator Hejgl je rekao:
”Ovo je pitanje od ogromnog znaèaja. Ukoliko izvršimo vojni napad radi osujeæenja preokrenuli bismo doktrinu koju je ova zemlja oduvek sledila. Napadi kao sredstvo osujeæenja otvorili bi niz drugih moguænosti: Indija bi mogla da udari po Pakistanu, Izrael bi možda takodje pribegao takvoj praksi. I svi bi mogli da se posluže izgovorom da je njihova zemlja ugrožena, a i da se pozovu na ono što su Amerikanci uradili.“
I demokrate su podeljene po pitanju vojne akcije protiv Iraka. Predsedavajuæi odbora za pitanja oružanih snaga Karl Levin kaže da ne veruje da bi Sadam Husein prvi pribegao oružju masovnog uništenja. U intervjuu TV mreži CBS, senator Levin je izrazio sledeæe mišljenje:
”Kljuèno pitanje je da li je Sadam Husein više zainteresovan za sopstveni opstanak, odnosno, da li sebe voli više nego što nas mrzi. Mislim da je odgovor verovatno potvrdan. Ukoliko je tako, malo je verovatno da Sadam Husein izvrši napad oružjem masovnog uništenja jer bi znaèilo njegov siguran kraj.“
S druge strane, demokratski senator Džo Bajden, predsedavajuæi senatskog odbora za inostrane odnose, veruje da bi iraèki lider mogao da pribegne upotrebi takvog oružja.
”Jedno je sigurno: ili se takvo oružje mora oduzeti Sadamu Huseinu, ili se Sadamu Huseinu mora oduzeti vlast.“
Prošlog meseca senator Bajden je predsedavao pretresom o Iraku i planira dodatne kada Kongres nastavi sa radom posle avgustovske pauze.