Patriša Vold je služila kao sudija kako na sudskim tako i na žalbenim procesima pred meðunarodnim tribunalom u Hagu. Pre nego što je iznela svoju ocenu novog trajnog Meðunarodnog kriviènog suda, sudija Vold je iznela neke razlike u radu Haškog tribunala i amerièkog pravosuða. Jedna od razlika odnosi se na prava koje haške sudije imaju u odreðivanju sudskog postuka, što je kako je napomenula Voldova karateristièno za pravosudne sisteme u zapadnoevropskim zemljama:
“Tribunal za bivšu Jugoslaviju utvrðuje sopstvena pravila i nisu predviðeni savetodavni odbori kao u amerièkom federalnom pravosuðu, koji propisuju sudsku proceduru. Haške sudije se svake godine sastaju da bi razmotrili moguæe promene zasnovane na dotadašnjem radu Tribunala. Za razliku od amerièkih sudova, u Hagu je moguæe održavanje zatvorenih pretresa. No takvih je veoma mali broj. Takoðe je posebno razraðen program zaštite svedoka i njihove anonimnosti, a predviðeno je i da odbrana ne dobije ime svedoka. No to se dogodilo samo jednom i taj je sluèaj izazvao toliku prašinu da se ništa slièno više nije ponovilo.”
Voldova se takoðe osvrnula na neke manjkavosti u radu Tribunala, posebno kada je reè o dužini suskih procesa i èekanje zatvorenika na poèetak samog suðenja. Sudija Vold je takoðe iznela primer zbog kojeg smatra da nije najbolja praksa, usvojena iz evropskog pravosuða, da sudije mogu da pozovu sopstvenog svedoka:
“Tokom suðenja vezanih za masakr u Srebrenici, Tužilaštvo je pozvalo veliki broj svedoka, dok je odbrana za svedoke pozvala iskljuèivo oficire vojske Republike Srpske. No nije bilo nijednog svedoka - oficira bošnjaèke nacionalnosti. Mi sudije, smo stoga odluèili da za svedoke pozovemo dvojicu oficira - Bošnjaka. Oni su došli i svedoèili na otvorenom pretresu i pružili su odreðene korisne podatke. Meðutim, Tužilaštvo im nije postavilo nijedno pitanje. Razlog tome je postao jasan odmah po završetku suðenja okrivljenim za Srebrebrenicu kada je Tužilaštvo podiglo nove optužnice upravo protiv dvojice naših bošnjaèkih svedoka za zloèine protiv bosanskih Hrvata.”
Bez obzira na neke nedostatke, sudija Vold smatra da je iskustvo steèeno u radu Haškog i Ruandskog tribunala znatno doprinelo izradi statuta novog Meðunarodnog kriviènog suda, o èemu je na ovom skupu opširno govorio Dejvid Šefer, bivši amerièki ambasador za pitanje ratnih zloèina. Iako je kao amerièki predstavnik na razgovorima o osnivanju trajnog Meðunarodnog kriviènog suda u adminstraciji predsednika Klintona imao zadatak da izdejstvuje izuzeæe amerièkih državljana -- posebno pripadnika amerièkih oružanih snaga od nadležnosti suda -- Šefer ocenjuje pogrešnom odluku predsednika Buša da povuèe potpis sa Rimskog sporazuma. Tim pre, tvrdi Šefer što je amerièka vlada indirektno priznala sud pozivajuæi se nedavno na èlan 16 tog sporazuma kojim su svi pripadnici mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, pa i amerièki, izuzeti od nadležnosti suda u sledeæih godinu dana. Šefer se takoðe osvrnuo na amerièki zakon kojim se zabranjuje saradnja Sjedinjenih Država sa meðunarodnim sudom. Novi zakon je nazvao defetistièkim:
“Taj bi zakon skoro nazvao sramotnim i defetistièkim. Mislim da æe biti plaæena visoka cena zbog sadašnjih napora amerièke vlade -- da na osnovu èlana 98 Rimskog sporazuma postigne bilateralne sporazume na osnovu kojeg pripadnici oružanih snaga ne mogu biti predati meðunarodnom sudu. Smatram da Sjedinjene Države ne bi smele da okreæu leða naporima za uspostavljanje meðunarodnog sistema pravde i vladavini zakona. Pogotovo kada se zna da se naš pravosudni sistem teško obrušava na vojnike koji poèine bilo kakav zloèin. Takoðe mislim da je sasvim pogrešna ideja da se meðunarodni sistem pravde može održati bez uèešæa Sjedinjenih Država ”.
Napomenimo na kraju da na ovaj skup, koji je organizovalo Amerièko društvo za ustavna pitanja, nisu bili pozvani pobornici nesaradnje sa Meðunarodnim kriviènim sudom.