Pre tri godine, dobrotvorna fondacija Pju, iz Filadelfije, zapoèela je projekat praæenja društvenih posledica upotrebe interneta. Direktor tog projekta, Li Rejni, kaže da je ogroman broj tekstova, likovnih i zvuènih sadržaja, koji se mogu naæi na internetu, postao deo svakodnevnog života u Americi:
”Mnogi vole elektronsku poštu, jer mnogo lakše mogu da budu u kontaktu sa mnogo više ljudi. Èešæe se dopisuju da udaljenim rodjacima, sa prijateljima iz rodnog mesta. Bilo je strahovanja da æe internet izolovati ljude, da æe ih udaljiti od sveta. Ali kada ih pitamo o tome, oni kažu da im se u stvari krug poznanika proširio.“
Li Rejni kaže da se kao netaèna pokazala i tvrdnja da æe se na internetu snalaziti samo ljudi vièni kompjuterima. On kaže da i najobièniji Amerikanci pronalaze sve moguæe vrste informacija, èitaju najnovije vesti ili razgledaju internet izloge sa raznim proizvodima. Medjutim, istraživanje fondacije Pju pokazuje da je kupovina tek na 25. mestu liste aktivnosti koje ljudi obavljaju putem interneta. To možda nagoveštava zašto su propale mnoge od takozvanih ”dot kom“ firmi koje su se uzdale u trgovinu preko interneta. Li Rejni smatra da su te kompanije potcenile brigu potrošaèa za sopstvenu privatnost.
”Još uvek ima mnogo Amerikanaca koji ne vole da daju liène podatke preko interneta jer strahuju da bi mogli biti zloupotrebljeni. Internet još nije sasvim bezbedan u tom smislu. Druga je stvar što su ”dot kom“ firme stekle lošu reputaciju da nisu sprovodile sve što su obeæavale, da nisu reagovale na žalbe potrošaèa. One firme koje nisu poštovale poslovnu etiku - propale su.“
Istraživaèi fondacije Pju ustanovili su da internet u Americi više koriste žene nego muškarci. Medju ženama koje ga koriste je Rut Vajt, poslovni analitièar jedne federalne agencije iz Vašingtona:
”Obožavam internet. Volim što mi je na raspolaganju toliko mnogo informacija, što mogu da budem u kontaktu sa ljudima koji dele moja interesovanja. Volim folk muziku i pratim mnoge grupe. Na internetu mogu da poseæujem njihove sajtove. Èesto idem na kuæne koncerte, koje ljudi organizuju po svojim domovima. Da nema interneta i obaveštavanja preko i-mejla nikada ne bih saznala za njih, jer je obaveštavanje preko obiène pošte mnogo sporije i skuplje.“
Rut Vajt istièe da je internet takodje mesto na kome mogu da se razmenjuju životna iskustva. Kao primer navodi svog supruga, koji se bavi filatelijom i numizmatikom. Ona kaže da joj se muž ranije podsmevao zbog vremena koje provodi na internetu, a da sada on sedi za kompjuterom više od nje.
Direktor istraživaèke ekipe fondacije Pju, Li Rejni, procenjuje da sada postoji izmedju èetiri i pet milijardi internet sajtova, na kojima se mogu naæi zapanjujuæe detaljne medicinske informacije, nauèni tekstovi iz najboljih svetskih biblioteka i muzeja ili tehnièki podaci svih moguæih vrsta.
”Ljudi mogu da dobiju informacije putem interneta tako brzo da ga sada koriste za najjednostavnije stvari: da proèitaju recept za neko jelo, da nadju broj neèijeg telefona, da vide kada se prikazuje film u nekom bioskopu... Sve moguæe vrste informacija su im na dohvatu ruke.“
Ali, treba imati meru opreza. Li Rejni upozorava da sve što se nadje na internetu ne mora da bude istinito, jer svako može da stavi na raspolaganje kakvu informaciju želi:
”Internet otvara moguænost da loši ljudi stupe u kontakt sa drugima, moguænost da se šire netaène informacije. Ima zaista užasnih sajtova, na kojima se proliva mržnja, podstièe na nasilje... Ima pametnih ali zlih ljudi, koji znaju kako da nametnu svoja uverenja drugima. Na internetu nema nikoga ko prethodno proverava da li je nešto taèno ili ne. Takodje postoji opasnost za neke ljude da se potpuno odvoje od realnog sveta i urone u prividni svet na internetu.“
Li Rejni kaže da je imao priliku da se u sred Amerike vozi traktorom koji je u kabini imao ugradjen kompjuter. Putem bežiène telefonske veze vozaè je mogao da se istog trenutka obavesti o geološkom sastavu njive po kojoj je vozio. Sve veæa upotreba takozvanih ”širokopojasnih“ veza omoguæava ljudima na gledaju filmove, prenose koncerata ili da igrahju fantastiène nove video igrice. Ali, najteži zadatak koji treba da ispune davaoci internet usluga biæe kako da izbegnu sudbinu propalih ”dot kom“ kompanija i ubede korisnike da je internet i dalje ”rajski vrt besplatnih informacija i zabave.“