S.N.: To je složeno pitanje, koje bismo prvo mogli da preokrenemo i upitamo se kakva su oèekivanja u Evropi, i što je jos važnije, kakava su oèekivanja same Srbije i srpskog naroda, koja u mnogo èemu ne bi trebalo da se razlikuju od oèekivanja Evropske unije i SAD? Da li je skovana vizija kakva bi zemlja Jugoslavija trebalo da bude? U nedavnoj prošlosti, raspad predjašnje Jugoslavije doveo je do nasilja i etnièkih konflikata, usled ultranacionalistièkih tendencija. Srbija se, kao zemlja koja ima veliku istoriju i narod, našla u procepu. Srpski politièari bi pred predstojeæe izbore trebalo da iznesu viziju buduænosti Srbije na Balkanu i u Evropi.
B.M.: Kako zvanièni Vašington gleda na neprestane razmirice izmedje dve vodeæe politièke liènosti, jugoslovenskog predsednika Koštunice i premijera Srbije Djindjiæa?
S.N.: Treba praviti razliku izmedju zavade i razlike u politièkim gledištima. Sukob politièkih gledišta olièava demokratiju. Možda je u ovom sluèaju reè o otvorenoj i intenzivnoj debati izmedju Koštunice i Djindjiæa. Da li je u pitanju sukob dve politièke vizije o buduænosti Srbije i Jugoslavije ili su u pitanju uobièajene politièke razmirice? Treba naæi platformu da se ta zemlja u buduænosti usmeri prema Evropskoj uniji i NATO-u, reformama u vojsci i rešenju pitanja optuženih za ratne zloèine. To su neki elementi koje bi te politièke liènosti trebalo da ukljuce u svoje politièke programe na osnovu kojih bi narod mogao da se opredeli. Sam Vašington prihvata Jugoslaviju sa demokratskom vladajuæom strukturom, koja ne bi bila ultranacionalistièka, veæ okrenuta ka Evropi i Zapadu.
B.M.: Kakva je Vaša procena moguænosti proširenja ekonomske i politièke saradnje izmedju SAD i Jugoslavije i kako bi se to postiglo?
S.N.: Kao što znate, nedavno je amerièki državni sekretar Pauel potvrdio da Jugoslavija saradjuje sa Haškim sudom, što je otvorilo vrata daljoj politièkoj i ekonomskoj saradnji. Ta saradnja æe se intenzivirati. Naš ambasador u Beogradu, Bil Montgomeri je u maju ove godine jasno izneo moguænosti takve saradnje. Medjutim, ekonomiju neæe pomoæi samo odnosi izmedju dve vlade, veæ je u Jugoslaviji potrebno razviti politièku stabilnost, koja bi zauzvrat omoguæila priliv potrebnih zamašnijih investicija velikih privatnih kompanija.
B.M.: Srbija i Crna Gora privode kraju usvajanje ustavne povelje. Da li i na koji naèin SAD pomažu da Srbija i Crna Gora prevazidju teškoæe o tom pitanju?
S.N.: To je interesantno i teško pitanje. Svakako ste èuli za izraz “balkanizacija”, èega je sada i previše na Balkanu. Dezintegracijom regiona i stvaranjem sve veèeg broja manjih država postavlja se pitanje da li je to svrsishodno i da li je takva situacija održiva. Amerièki državni sekretar Pauel je nedavano rekao da SAD podržavaju “demokratsku Crnu Goru u okviru demokratske Jugoslavije”. Možda bi sami narodi Crne Gore i Srbije želeli da dodju do saznanja kakvu buduænost i da ustanove da li æe im biti bolje da se odvoje ili da ostanu zajedno. U odredjenom momentu, manje države na Balkanu æe verovatno želeti da se ponovo ukljuèe u proces integracije. Trend u Evropi je ka Evropskoj uniji, odnosno integraciji i ujedinjenju, kao što je to bio sluèaj sa SAD pre oko dvesta godina. Verujem da je Balkan došao do taèke preusmeravanja ka integraciji, a ne cepkanju. Gledište SAD je da je verovatno bolje da Srbija i Crna Gora ostanu u zajednièkoj demokratskoj državi.