D.S.: Mislim da je reè o rešavanju prilièno teškog odnosa jedne mnogo veæe zemlje sa jednom malom zemljom, dok æe od bitne važnosti biti utvrðivanje detalja novih odnosa. Predstojeæi izbori æe donekle omesti proces pregovaranja. Ne znam taèno na koji æe naèin da se ostvari Solanin sporazum. Lièno ga vidim kao pokušaj dvoje razvedenih supruga da se izmire i da nakon nekoliko godina odvojenog života pokušaju ponovo da žive zajedno. Mislim da æe Balkan mirno preživeti ukoliko ne uspe ujedinjavanja Srbije i Crne Gore. Nastaviæe da žive jedni pored drugih kako susedi. I moraæe da saraðuju na regionalnom nivou. Mislim da to pitanje ne treba da posmatramo kao najveæi problem Balkana.
J.J.: Osvrnimo se sada na pitanje statusa Kosova. Da li se nešto pomera?
D.S.: Mislim da se kreæe Ono što se dogaða je da ljudi poèinju da shvataju da se rešavanje statusa Kosova ne može odlagati do beskonaènosti. Dosadašnji stav Sjedinjenih Država i Evropljana je bio da ne žele da razgovaraju na tu temu. Meðutim, to se pitanje se može odložiti za još samo nekoliko godina. Nerešeni status Kosova veæ spreèava da se uradi puno toga što je potrebno na Kosovu. Naš institut je upravo izradio istraživanje o moguæim opcijama za Kosovu. Iskreno reèeno, nijedna od njih nije idealna. Moraæe se sprovesti debata o moguæim rešenjima i takoðe æe biti neophodno polazište da je ureðivanje prekograniènih odnosa od kljuène važnosti za usvajanje bilo koje opcije. S druge strane postoje izvesna rešenja koja su neprihvatljiva, na primer vraæanje Kosova pod upravu Beograda ili da Kosovo odmah dobije nezavisnost. Takoðe bi bilo pogrešno vezivanje statusa Kosova za promenu granica u regionu.
J.J.: Posetili ste Kosovo i to severni deo koji nije pod kontrolom UNMIK-a, ali i ostali deo Kosova. Razgovarali ste sa obe strane. Koji su Vaši utisci?
D.S.: Razgovarao sam uglavnom sa ljudima na srpskoj strani, posebno u Mitrovici u kojoj nisam razgovarao sa Albancima. Posle tih razgovora sam stekao utisak da ljudi na srpskoj strani poèinju da shvataju da naèin na koji su pre tri godine štitili svoje porodice danas više nije primeren. Sada postoje strukture vlasti UN-a na Kosovu, koje su odgovorne za bezbednost na severu Kosova, i èuvari na ibarskom mostu treba da se uklone. Oni bi mogli da se pretvore u nešto drugo. Mislim da i UNMIK možda ima neke predloge. Ali, ponavljam najvažnije je prihvatanje èinjenice da stvari treba menjati i da je potrebna reintegracija pojasa Mitrovice u Kosovo.
J.J.: Najnoviji glavni spor je u vezi sa zahtevom da Mitrovica dobije univerzitet samo za Srbe, èemu se protive albanski èlanovi skupštine Kosova, koji kažu da takav univerzitet treba da bude otvoren za sve koji žive na Kosovu. Šta biste Vi preporuèili?
D.S.: Preporuèio bih da to pitanje reše u parlamentu. Mislim da je ta debata izuzetno važna. Razgovarao sam o tome sa rekotrom Saviæem i prorektorom univerziteta u Prištini Bajramijem. Znam da imaju razlièita mišljenja i jasno mi je da je pitanje vezano za razne teškoæe kao pitanje jezika, zatim u Mitrovici nedostaju adekvatni uslovi za, na primer, laboratorijsku nastavu i drugo. Mislim da se spor mora rešiti dijalogom i smatram da je parlament mesto gde treba obaviti takvu raspravu. Ona se uostalom sada tamo i odvija.
J.J.: Jedno od važnih pitanja i povratak srpskih izbeglica. Da li mislite da æe moæi da se vrate i da li æe biti bezbedni pri povratku?
D.S.: “Od izuzetne je važnosti da im se omoguæi povratak i da budu bezbedni. No, postavlja se pitanje koliki æe broj izbeglica zaista i da se vrati i to iz više razloga. Ekonomska situacija na Kosovu nije dobra, zatim prilike za zapošljavanje ljudi koji ne govore albanski takoðe nisu povoljne. Takoðe jedan broj Srba je bio angažovan u administrativnom aparatu Miloševiæevog režima, i oni se verovatno neæe vratiti. Meðutim, to ne menja èinjenicu da svakom ko želi da se vrati svojoj kuæi treba to omoguæiti i takoðe treba da budu pri tom bezbedni. Mislim da albansko stanovništvo razume da je to od bitne važnosti, ne samo kosovskim Srbima nego i njima samima. Sposobnost kosovskih Albanaca da sprovode adekvatnu samoupravu biæe jednim delom merena na osnovu toga da li su Srbima omoguæili povratak, da li æe Srbi biti bezbedni i da li æe prema njima biti pravedno postupano u sudovima kao i od strane policije. Izuzetno je važno da Kosovo pokaže da može da uspostavi takvu upravu. Isto kao što je u Bosni i Hercegovini važno da sve strane pokažu takvu sposobnost, odnosno da etnièko poreklo povratnika ne igra nikakvu ulogu i da je najvažnije uspostavljanje vladavine zakona.