Linkovi

Razgovor sa Džejmsom O’Brajenom, bivšim amerièkim izaslanikom za Balkan - 2002-07-19


Po reèima našeg sagovornika svaki izazov ima svoju pozitivnu stranu:

“Mislim da je dobra strana podnošenja rezolucije to što pokazuje da ovde u Sjedinjenim Državama i dalje postoji interes za to podruèje. Razumem da se ljudima u Srbiji neæe svideti gledište izraženo u toj rezoluciji. Meðutim, to je mišljenje samo nekolicine zakonodavaca, koji su se i ranije slièno oglašavali, i to ne treba nikog da iznenaðuje. No, takoðe mislim da treba iskoristiti svaku priliku da bi se Amerikanci podsetili na postojanje takvih regionalnih pitanja, posebno ako se želi ostvariti cilj ujedinjene Evrope.”

Upitan za prognozu kako æe biti rešen konaèan status Kosova, naš sagovornik je rekao:

“Svima je jasno da odluku o tome treba da donesu ljudi koji tamo žive. To je važilo 1998. i 1999. i mislim da to važi i danas. Meðutim, skrenuo bih pažnju na širi kontekst Balkana, a posebno sada u Jugoslaviji gde proreformski elementi postižu znaèanje uspehe. Veoma je važno da reformisti i dalje budu usredsreðeni na sprovoðenje najvažnijih reformi, kao što su privredna reforma od koje zavise strana ulaganja i dobre trgovinske veze, zatim uspostavljanje civilne kontrole nad službama bezbednosti. Èini mi se da skretanje pažnje na tako zapaljivo pitanja kao što je status Kosova, nièemu ne koristi. Mislim da je sa strateškog stanovišta najvažnije održati u fokus pitanja od kojih zavisi integracija u evropske tokove. Sva ostala pitanja treba odložiti za kasnije”.

Zamoljen da prokomentariše sadašnju užurbanu skupštinsku aktivnost u Srbiji, Džim O’Brajen je istakao da je od usvajanja dobrih zakona još važnija njihova primena:

“Sprovoðenje zakona je ono što je bitno. I mada ne znam sve detalje tih novih zakona, smatram da je jednako važno da Srbija bude nagraðena za napore koji ulaže na planu reformi -- da se sav taj reformski napor isplati. Oèigledna je pažnja koju svemu tome pridaje Savet Evrope, kao i podrška koju evropske zemlje i Sjedinjene Države pružaju reformistima èime se Srbija približava Zapadnoj Evropi. Meðutim, svakako bi nastupili problemi ukoliko bi reformisti izgubili zbog unutrašnejg otpora reformama. I zato ponavljam, najvažnije je da ti novi zakoni budu i sprovedeni”.

Osvræuæi se na pozive organizacija kao što su “Hjuman rajts voè” i “Meðunarodna krizna grupa” -- da Evropljani izvrše jaèi pritisak na vlasti u Beogradu da pojaèaju saradnju sa Haškim tribunalom i sprovedu dalje civilne reforme pre nego što najesen Jugoslavija bude primljena u prve integracione organizacije Evropske Unije, O’Brajen je rekao:

“To su svakako veoma uticajne organizacije, koje uživaju veliki autoritet i zato smatram da bi vlasti u Beogradu pametno uèinile da na njih obrate pažnju. Pitanja koja te organizacije pokreæu - kao što je potreba uvoðenja civilne kontrole nad službama bezbednosti -- od kljuène su važnosti za buduænost Beograda u regionu. Ulazak u partnerstvo za mir zavisi od sprovoðenja reformi u redovima službe bezbednosti. Bilo bi dobro da ovaj spoljni pritisak posluži kao podsticaj da se taj posao ostvari. Proces æe možda biti neprijatan, ali to je sastavni deo politike”.

Zamoljen da prognozira ishod srpsko-crnogorskih razgovora o buduæem ureðenju zajednièke države, Džim O’Brajen je ukazao na posebnu važnost predstojeæih izbori u Crnoj Gori:

“Mislim da je nerealno oèekivati da æe posao izrade ustavne povelje biti okonèan pre izbora. Lièno, takoðe, smatram da bi pitanja buduæe zajednièke države trebalo ostaviti da rešavaju nove vlade, koje æe dobiti sveži mandat. Razgovore o buduæem statusu, u ovom trenutku ometa nestabilna politièka situacija u Crnoj Gori. Opozicione stranke su nezadovoljno što nemaju nikakvog upliva i stoga na svaki naèin nastoje da podriju platformu Ðukanoviæeve vlade, bilo da je reè o reformama, spoljnopolitièkim odnosima ili razgovorima sa Beogradom. Nadam se da æe Crnogorci nakon izbora moæi usaglašenije da zastupaju opciju za koju se opredele.”

XS
SM
MD
LG