K.R.: “Optuženici koji zatraže da im haški tribunal obezbedi advokata, imali su do sada pravo i da ga biraju. Naravno, pod uslovom da je ta osoba èlan advokatske komore ili profesor prava za kojeg advokatska komora potrðuje da ima adekvatne kvalifikacije. Statutom je takoðe predviðeno da Tribunal isplaæuje honorare takvom advokatu. Treba pri tom reæi da proces odbrane iziskuje znatna sredstva zbog troškova putovanja, visokog standarda pravne procedure, i èinjenice da je potrebno prikupiti puno dokumenata i veliki broj svedoka. Proces odbrane može da košta izmeðu 10,000 i 40,000 dolara meseèno -- èak i više dok traje samo suðenje.”
J.J.: Po reèima našeg sagovornika, pravo na branioce ima i svoje ogranièenje:
K.R.: “Advokatu koji ima zadatak da brani haškog optuženika odreðuje se maksimalan broj sati koje može da utroši na pripemi odbrane. Za sve te sate moraju se položiti raèuni, odnosno potrebno je podneti relativno detaljan pregled rada iz èega se može zakljuèiti efikasnost i nužnost obavljenog posla. Te raèune overava Tribunal, koji ima pravo da odbije troškove koje smatra izlišnim. To se i dogaðalo u sluèajevima nedovoljno preglednih raèuna ili kada bi Tribunal procenio da obavljeni posao nije od bitne važnosti za odbranu optuženika.”
J.J.: Povodom tvrdnji da su neki advokati delili honorare sa svojim klijentima i da je dolazilo do drugih vrsta zloupotreba sredstava Haškog tribunala, Kristijan Rod je rekao da o tome ima puno tvrdnji, koje niko osim njegove kancelarije nije uspeo i da dokaže:
K.R.: “ Vrlo je lako ustvrditi da se neko bavi nedozvoljenom radnjom, meðutim, u cilju pravde i pravosuða to treba i dokazati. Naša kancelarija je nedavno, odnosno 8. jula pred apelacionim veæem iznela sluèaj u kojem je optuženik dobio znatna sredstva od svog advokata. Njemu je zbog toga ukinuta svaka pravna pomoæ. Od njega æe se takoðe tražiti da povrati sredstva. Radi se o Zoranu Žigiæu. Kada je došao u Hag on je izjavio da nema nikakva sredstva. Meðutim, kasnije su naši istražitelji uz saradnju vlasti u Beogradu i Bosni i Hercegovini pronašli njegovu imovinu i zakljuèili da Žigiæ može da plati troškove odbrane sve dok traje njegov žalbeni postupak. U toku je takoðe još jedna istraga zloupotrebe honorara”.
J.J.: Plenum sudija Haškog tribunala je 12. jula usvojio amandman na pravila profesionalnog ponašanja branilaca u kojem se direktno zabranjuje podela honorara izmeðu advokata i optuženika i predviðaju kaznene sankcije. Inaèe, na odbranu optuženika koji ne mogu da plate svoje advokate, godišnje se izdvaja oko 13 odsto ukupnog budžeta Meðunarodnog tribunala za ratne zloèine. Do kraja ove godine iz budžeta Meðunarodnog tribunala za ratne zloèine biæe izdvojeno oko 13 miliona dolara za honorare 73 advokata: 40-ak ih je iz zemalja iz koje su i optuženi, 20-tak iz zemalja Zapadne Evrope i desetak iz Kanade i Sjedinjenih Država.