M.Dž.: Prema postojeæim procenama, aparat bezbednosti uèestvovao je u pljaèki oko 4 milijarde dolara od srpskih graðana putem lažne inflacije i manipulacijom kursnih razlika. Takoðe je uèestvovao u pranju tog novca, za koji se zna da je prebacivan u kiparske i grèke banke. No to je bio tek poèetak. Aparat bezbednosti je umešan u organizaciju paravojnih snaga, kao što su bile Arkanove jedinice, koje su vršile operacije etnièkog èišæenja. Nedavno su tela kosovskih Alabanaca pronaðena na lokaciji ministarstva unutrašnjih poslova u Batajnici. Tamo su oèigledno pokopana da bi se prikrile akcije na Kosovu. Pripadnici bezbednosnog aparata su takoðe odgovorni za niz atentata u Srbiji, kao što je nedavno ubistvo Boška Buhe. Ta su ubistva samo pokušaji da se ne otkrije njihova prava uloga...
J.J.: Šta ih održava na vlasti?
M.Dž.: Dva elementa koja èine sastavni deo takve -- da kažemo -- ekstremistièke strukture vlasti jesu: sposobnost vršenja politièkog nasilja i krupni, ilegalni izvori novca. Te strukture mogu da organizuju sve - od atentata do etnièkog èišæenja, dok sredstva stièu pomoæu organizovanog kriminala -- zato su tako opasne i uticajne.
J.J.: Kako se mogu ukloniti?
M.Dž.: Situacija je najteža u Srbiji. Iako postoje reformisti koji pokušavaju da sprovedu demokratsku tranziciju, smatram da taj proces ne može biti uspešan ukoliko se ne eliminiše nasleðeni bezbednosni aparat. Takvi ljudi ne bi trebalo da budu na platnom spisku srpske vlade. To ne znaèi da ne postoji potreba za bezbednosnom delatnošæu, ali ona treba da bude pod kontrolom parlamenta i izabranih civilnih funkcionera. To je jedina garancija da državni aparat neæe prekoraèiti ovlašæenja. Takoðe je od bitne važnosti da odgovorni za kriminal i zloèine budu izvedeni pred lice pravde. Podsetimo da je sadašnji guverner Narodne banke, Mlaðan Dinkiæ još sredinom 1990-tih objavio izuzetno dragocenu knjigu u kojoj je izložio kako je pokraden novac srpskih graðana. Dinkiæ razpolaže sa dokazima i taènim podacima. No, postavlja se pitanje zbog èega nijedan proces nije pokrenut do sada.
J.J.: Preðimo na Kosovo i Bosnu i Hercegovinu...
M.Dž.: Albanci na Kosovu kao i Bošnjaci u Bosni i Hercegovini, tokom rata nisu mogli da raèunaju na pomoæ svojih suseda -- kao što su to mogli Herceg-Bosna i Republika Srpska -- i stoga su tražili pomoæ izvan regiona. Meðutim, ta pomoæ je imala loše posledice. Bošnjaci su dobili mudžahedine, dok su radi nabavke oružja uspostavljali veze sa organizovanim kriminalom. Slièno se desilo na Kosovu. U redove OVK se uvukao kriminalni element, koji se prebacio u redove kosovskog zaštitnog korpusa, verovatno stvaraju nevolje u Preševskoj dolini i nekim delovima Makedonije. Kosovo je pred izazovom da iskoreni sve te elemete. Što se tièe Herceg-Bosne njena privreda je skoro u celosti zahvaæena kriminalnim aktivnostima. Pred njima je posao uspostavljanja normalne ekonomije. U Republici Srpskoj slièno Mitrovici na severu Kosova, održavaju se veze za bezbednosnim aparatom Srbije i takoðe i dalje vladaju ilegalne aktivnosti. Kako je moguæe, na primer, da Karadžiæ ima veliki broj telohranitelja i uživa toliku lojalnost kada nema nikakav zvanièan položaj u Republici Srpskoj? Oèigledno je da Karadžiæ održava svoj položaj ilegalnim aktivnostima, poput krijumèarenja.
J.J.: Vratimo se na Kosovo. Šta meðunarodna zajednica i lokalno stanovništvo mogu da preduzmu na Kosovu?
M.Dž.: Na Kosovu oèito postoje kriminalne mreže. Albanske kriminalne organizacije su veoma opasne u Evropi. U interesu je Evrope i šire meðunarodne zajednice da se taj problem reši. Takoðe je oèigledno da te kriminalne mreže imaju pristup vlasti. Kao što sam rekao, neki od elemenata su otkriveni u kosovskom zaštitnom korpusu. Taj problem je poèeo da se rešava i veoma je važno da se u tome uspe. Sada imamo izabrane predstavnike vlasti, sa kojima možemo da radimo na tome i koji shvataju da je za kosovsku vlast bitno da pokažu da mogu da uspostave efikasnu upravu. Što se tièe Mitrovice, vlada Srbije je sama priznala da je najmanje do januara ove godine iz budžeta državne bezbednosti finansirala takozvane èuvare mosta u tom gradu. Takoðe je poznato da su ti èuvari povezani sa kriminalnim elementima i da zastrašuju i samo srpsko stanovništvo. Lièno smatram da je dobar pristup šefa UNMIK-a Mihaela Štajnera, koji želi saradnju srpskih graðana u Severnoj Mitrovici da se taj problem reši i stvari normalizuju.
Meðunarodna zajednica treba da deluje u dva pravca na Balkanu. Prvo, da stvori partnerstvo sa politièarima, sudijama, policijom i svim drugim ljudima koji žele da se suprotstave tim opasnim elementima u društvu i kojima treba pomoæi u uspostavljanju funkcionalng civilnog društva i vladavine zakona. To su uslovi u kojima organi bezbednosti ne mogu da izmaknu kontroli.