Dž.H.: Stav SAD je da bi Evropljani trebalo da preuzmu vodeæu ulogu o tom pitanju. Sve više se uoèava objedinjavanje evropske politike prema Balkanu, što znaèi da æe proces donošenja odluka, do izvesne mere, biti prebaèen na Evropsku uniju. Ali, to ne znaèi da SAD neæe biti angažovane. Amerièki stav je sasvim jasan i podržava svaki sporazum koji postignu Srbija i Crna Gora. SAD neæe nametnuti bilo kakav sporazum i prepustaju angažovanim stranama da formulišu svoj stav.
B.M.: Kakve bi dalje politièke i ekonomske posledice rivalstvo izmedju predsednika Jugoslavije, Vojislava Koštunice i premijera Srbije, Zorana Djindjiæa, moglo da ima za Jugoslaviju?
Dž.H.: To rivalstvo ima teške posledice po privredu zemlje. Vlada u Srbiji je preduzela vrlo hrabre mere u domenu liberalizacije tržišta, pošto sasvim pravilno shvata da samo sa direktnim stranim investicijama Jugoslavija može izaæi iz tekuæih teškoæa. Pomoæ iz inostranstva neæe znaèajno doprineti ekonomskoj obnovi zemlje. Fantaziju o pomoæi tipa Maršalovog plana treba odmah odbaciti. Naèin da se izadje iz sadašnjih teskoæa u zemljama visokog rizika sa znatnim moguænostima ekonomskog rasta, kao što je bila Poljska 90-tih godina, jeste da se privuku strane investicije. Ironièno je da je Srbija, koja preduzima pozitivne korake u vezi sa inflacijom, nezaposlenošæu i privatizacijom, u momentu kada oèekuje priliv stranog kapitala, zahvaæena politièkom nestabilnošæu koja obeshrabruje svakog stranog investitora. Srpski politièari bi trebalo da što pre okonèaju svoje politièke nesuglasice.
B.M.: Po vašem misljenju, šta bi Jugoslavija trebalo da uèini da u potpunosti zadovolji uslove Haskog suda i utre put neometanoj amerièkoj ekonomskoj pomoæi i podršci?
Dž.H.: Teško je odgovoriti na to pitanje, pošto se uslovi stalno poveævaju i menjaju iz godine u godinu. Sada bi trebalo na veoma staložen naèin dati do znanja SAD da Srbija zeli da zna totalitet onoga što se od nje traži. Nije dobro da se pregovara pod pirtiskom i u poslednjem momentu jer se na taj naèin, u stvari, ohrabruju oni kojima nije stalo da Jugoslavija uspe, koji ukazuju da politika ucenjivanja pokazuje rezultate i koji zagovaraju postavljanje novih uslova. Zato bi sada trebalo pregovarati, da bi se uzeo u obzir stav Srbije u formulisanju konaènog stava o saradnji sa Haškim sudom.
B.M.: Predsednik Jugoslavije Koštunica razrešio je dužnosti naèelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, Nebojšu Pavkoviæa, što je izazvalo kontroverzu ne zbog toga sto je smenjen, veæ zbog naèina na koji je to uèinjeno. Kako se u Vašingtonu gleda na Pavkoviæevu smenu?
Dž.H.: To je bez sumnje dobar potez koji pokazuje kontrolu civilnih vlasti nad vojnim establišmentom. Naravno, Pavkoviæ je èovek iz Miloševiæevog doba. Medjutim, èinjenica da je predsednik Koštunica, potezom koji je bio kritiène prirode, razrešio dužnosti generala Pavkoviæa, samo potvrdjuje da civilno rukovodstvo kontroliše situaciju. Jugoslavija želi da se uèlani u program ” Partnerstvo za mir”, a jedan od osnovnih kriterijuma za uèlanjenje jeste kontrola civilne vlasti nad vojskom. Razrešenje dužnosti Pavkoviæa uputilo je odlièan signal koji pokazuje da se Srbija, uprkos ekonomskim tegobama, pouzdano kreæe u pravcu razrešenja teških problema, kao što je bio sluèaj generala Pavkoviæa.
B.M.: Kakve su šanse da se Jugoslavija pridruzi programu ”Partnerstvo za mir” i šta bi uopšte po Vašem misljenju Jugoslavija još marala da uèini?
Dž.H.: Modernizacija vojnih snaga je jedan od važnih aspekata, što je to sluèaj sa svim zemljama istoène Evrope koje imaju zastarelu opremu iz perioda Varšavskog pakta. Za buduænost su potrebne lako naoružane snage, koje se brzo razmeštaju i kreæu, što æe uzeti vremena. Proces uèlanjenja u program ”Partenerstvo za mir” æe možda trajati duže nego što bilo ko od nas oèekuje. Medjutim, svakako ne treba potceniti sluèaj generala Pavkoviæa, pošto je taj akt uputio pozitivnu poruku Zapadu i funkcionerima NATO-a u Briselu. To je daleko bolji potez nego jednostavno èekati na ulazak u Evropsku uniju, jer takva moguænost èesto izgleda na domaku ruke, ali se ne ostvaruje jednostavno i lako. NATO je dosledan i mogao bi da u bliskoj buduænosti u pozitnvom svetlu protumaèi ovu akciju jugoslovenskih vlasti.