Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Peter Šider rekao je posle razgovora sa predsednikom Veæa graðana savezne skupštine Dragoljubom Miæunoviæem, da bi Parlamentarna skupština Saveta Evrope 24. septembra mogla da donese odluku o prijemu Jugoslavije u punopravno èlanstvo, a ako je i potvrdi Komitet ministara, jugoslovenska parlamentarna delegacija æe veæ u januaru naredne godine uèestvovati u radu skupštine kao punopravni èlan.
Šider je, meðutim, u Beograd doneo i spisak obaveza koje Jugoslavija mora da ispuni u narednom periodu kao što su završetak Ustavne povelje Srbije i Crne Gore u julu i nastavak saradnje sa Haškim tribunalom. A kao posebne obaveze, Šider je potencirao ratifikovanje Evropske konvencije o ljudskim pravima, ratifikaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu i saradnju na njegovoj primeni, izgradnju zakonodavnog i pravnog sistema zemlje kao i saradnju u rešavanju problema Kosova.
Miæunoviæ je potvrdio da je primio spisak obaveza koje Jugoslavija treba da ispuni i zatim ocenio da je Savet Evrope u ovom sluèaju bio izrazito velikodušan tako da te obaveze i nisu toliko teške i da æe ih vlasti u beogradu sve ispuniti.
Šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanoviæ izjavio je da Evropska unija nema gotov tekst Ustavne povelje buduæe zajednice Srbije i Crne Gore, ali da ima sugestije šta bi bilo dobro da bude u njoj i te sugestije sutra donosi u Beograd komesar Evropske unije za spoljnu politiku Kris Paten. Ta poseta ne može se doživeti kao pritisak na vlasti u Beogradu, smatra Svilanoviæ. Mi donosimo odluku o tome kakva æe biti država Srbije i Crne Gore i dobro bi bilo da odluku donesemo što pre kao i da nastavimo saradnju sa Haškim sudom kako bi mogli da idemo napred, rekao je ministar Svilanoviæ.
I vicepremijer federalne vlade Miroljub Labus veruje da sutrašnja poseta visokog zvaniènika Evropske unije Krisa Patena ne predstavljava novi pritisak na Jugoslaviju, ali kao delimièno taènu Labus je ocenio informaciju da Evropska unija ima veæ spremljeno rešenje srpsko–crnogorskih odnosa u buduæoj državi. Eksperti Evropske unije dali su nacrt principa na kojima treba da poèiva Ustavna povelja, odnosno prinicipa kako oni vide odreðene politièke institucije da bi zemlja mogla da pregovara sa EU oko pridruživanja, rekao je Labus, izražavajuæi uverenje da je taj nacrt jako dobro napravljen i da se sada èeka reagovanje naših politièara.