U svom govoru na jednom meðunarodnom skupu konzervativaca, ovde u Vašingtonu, predsednik Buš je rekao da bi Sjedinjene Države mogle pokrenuti preventivni rat protiv terorizma. Ne radite to, upozorava Ajvan Iland, direktor odeljenja za prouèavanja pitanja odbrane u vašingtonskom institutu Kejto: ”Iako se, za sada, stvari dobro odvijaju, rat bi mogao opasno izmaæi kontroli. Umesto da se suoèi sa neprijateljem na sopstvenoj granici, kao sa teroristima Al Kaide koji su napali amerièku teritoriju, administracija sada zvecka oružjem prema svim ostalim teroristièkim organizacijama i takozvanim otpadnièkim zemljama kao što su Irak, Iran, Severna Koreja, Kuba i druge.“ Na jednom skupu u amerièkom Kongresu, koji je organizovao Kejto institut, gospodin Iland je ukazao da veæina teroristièkih organizacija sa spiska amerièkog Državnog sekretarijata ne predstavljaju pretnju za Sjedinjene Države. Njihove mete su lokalne ili regionalne. To su baskijski separatisti u Španiji, kurdska radnièka stranka u Turskoj, Tamilski tigrovi u Šri Lanki, takozvana Prava IRA, Hamas i Hezbola u izraelsko-palestinskom konfliktu. Zašto bismo od njih nepotrebno pravili neprijatelje, pita Ajvan Iland. Isto se odnosi i na Irak, dodaje Èarls Penja, vojni analitièar u Kejto institutu:
“Malo je teroristièkih organizacija koje podržava Irak, i ni jedna od njih nije sprovela napad na Sjedinjene Države ili amerièke interese, za više od 20 godina. Mislim da nema opravdanja za proširenje rata protiv terorizma i na Irak, osim ako se ne pojave neki novi dokazi.“
Takav naèin mišljenja je prevaziðen, smatra Ralf Peters, koji veæ niz godina piše o obaveštajnim i meðunarodnim dogaðajima. On kaže da se teroristi sve više povezuju, pa se èlanovi IRE pojavljuju u Kolumbiji, a operativci Al Kaide u Indoneziji:
“Vidimo kretanje terorista širom sveta. Bez preuvelièavanja njihove povezanosti, izvesno je da su tamo. Neki od njih deluju brzo i opasno, dok su drugi sporiji i deluju samo povremeno, ali nije dovoljno nadati se da æe nestati. Ako ih ne preseèete u korenu oni æe vas napasti“.
Gospodin Piters smatra da Sjedjinene Države moraju biti spremne da, ukoliko je potrebno, same deluju, èak uprkos meðunarodnom pravu koje se, po njegovom uverenju, više ne može primenjivati u eri terorizma: “Ukoliko ne povedemo rat protiv terorista širom sveta, oni æe povesti rat protiv nas. Oni umišljaju da im sam Bog šapuæe na uho da ubijaju i nije preterivanje kada kažemo da se radi o ekstremistima. Nagradjivati ih ignorisanjem je krajnja glupost“.
Ne nagradjivanje, veæ odvraæanje je pravilan prilaz - smatra Ajvan Iland. Takva strategija delovala je prema mnogo opasnije naoružanom Sovjetskom Savezu ili prema Kini.
”Ranije, Sjedinjene Države nisu napadale represivne, anti amerièki raspoložene režime koji posedju oružja za masovna uništavanja, kao Sovjetski Savez i Kina. Staljin i Mao su ubili daleko više ljudi nego ijedna od ovih malih, siromašnih zemalja, koje nazivamo osovinom zla“.
U strahu od moguæih napada, ove slabije zemlje mogle bi pribeæi oružju za masovno uništavanje, što Sjedinjene Države nameravaju da spreèe. U stvari, kaže gospodin Penja, doktrina voðenje rata sa ciljem da se neprijatelj preduhitri mogla bi se dopasti Sadamu Huseinu. To odgovara njegovom naèinu razmišljanja:
”Ako on zna da æe biti svrgnut, da æe njegov režim biti srušen kao što je bio sluèaj sa Talibanom, ako zna da æe umreti, šta ga košta da upotrebi hemijsko, biološko pa èak i nuklearno oružje, protiv Sjedinjenih Država ili Izraela“.
Sigurno je da je Sadam nepredvidljiv, kaže Ralf Piters, pa takvi moramo biti i mi kako bismo ga držali u neizvesnosti. U ratu protiv terorizma, pored vojne moæi potrebni su strpljenje i strategija.