Linkovi

Ekonomska sila ”bejbi bumera“ - 2002-06-11


Bejbi bumeri danas imaju izmedju trideset i nešto i pedeset i nešto godina, a ima ih toliko da, prema statistièkim podacima, svakih sedam i po sekundi po jedan ”bejbi bumer“ napuni 50 godina. Ukratko, kaže ekonomista Lin Franko iz poslovne istraživaèke grupe ”Konferens bord“, taj ogromni segment populacije je u najboljim godinama, a sudeæi po primanjima i njegov ekonomski uticaj je veoma impresivan:

”Bejbi bum generacija, zbog svoje brojnosti i imuænog statusa, uspela je da održi potrošnju na nivou koji je zaista pomogao amerièku privredu. Njihova kupovna moæ podstakla je potrošnju i samim tim doprinela tome da privreda prebrodi ovu blagu recesiju.“

U pitanju je daleko više od pukog obima stanovništva, kaže Lin Franko. Bejbi bumeri su rodjeni u razdoblju koje je bilo prosperitetnije no bilo koja druga generacija. Više no bilo koja druga generacija trošili su novac na sebe. Oni su obrazovaniji od prethodnih generacija, osnivali su porodice kasnije i imali manji broj dece.

”Velièina porodice ima puno veze sa sistemom trošenja,“ kaže Lin Franko. ”Uoèili smo velike promene na radnom mestu, jer žene bejbi bum generacije rade i imaju univerzitetske diplome. Stoga porodice danas imaju dva prihoda. To je pomoglo da ova genercija finansijski bolje stoji i ima veæu kupovnu moæ no što je to bio sluèaj sa prethodnim generacijama.“

Kao znak te potrošaèke moæi Volter Maloni, iz Nacionalnog udruženja trgovaca nekretninama, istièe porast prodaje letnjikovaca.

”Bejbi bum generacija ulazi u optimalne godine,“ kaže on, ”kada se kupuju vikendice i tržište je toliko aktivno da u stvari vlada nestašica imanja i kuæa koji su na prodaju.“

Dobro stojeæa domaæinstva gradjana srednjih godina nastaviæe brzo da rastu, kaže Lin Franko i èiniæe 40 posto svih amerièkih domaæinstava do kraja ove decenije. U to vreme, kaže ona, poèeæe veoma drugaèiji uticaj bejbi bum generacije:

”Nakon 2010., kada veæi broj bejbi bumera bude poèeo da odlazi u penziju, imaæemo negativnije implikacije u smislu zdravstvenih troškova.“

Ti veliki potrošaèi poèeæe da utièu na odliv sredstava iz ekonomije kada njihovi prihodi budu postali manji, a njihove potrebe porastu. Nadajmo se, kaže Lin Franko, da ta najveæa, najuticajnija demografska grupa ostavlja nešto novca na stranu za kasnije godine.

XS
SM
MD
LG