Fred Ejbrams je bivši dugogodišnji viši istraživaè Hjuman rajts voèa, koji je niz godina pratio stanje ljudskih prava u zemljama balkanskog podruèja. Ejbrams je pred Haškim sudom pored ostalog svedoèio da Hjuman rajts voè ima dokumentaciju o 96 sluèaja silovanja i drugih vidova seksualnog zlostavljanja kosovskih Albanki od strane srpskih snaga na Kosovu tokom 11-nedeljene kampanje NATO saveza. Ejbrams je takoðe, kako istièe naš sagovornik, iznosio dokaze da je Miloševiæ morao biti obavešten o tome i drugim zloèinima, ako nikako drugaèije, onda zahvaljujuæi izveštajima Hjuman rajts voèa koja su mu redovno prosleðivana:
“Tužilaštvo je svedoèenjem Frenka Ejbramsa pre svega želelo da ustanovi èinjenicu da su u periodu od više godina kršena ljudska prava i meðunarodno humanitarno prava na Kosovu. Pored diskrimincije nad Albancima je vršeno ekstremno nasilje od proizvoljnog pritvaranja do premlaæivanja, muèenja i drugog. Ejbrams je naveo da su ti podaci prikupljani u periodu od 1996. godine, pa do kraja vazdušne kampanje NATO-a krajem 1999. godine. Tužilaštvo je zatim Ejbramsovim svedoèenjem želelo da predoèi da je standardna praksa Hjuman rajts voèa da svoje izveštaje prosleðuje funkcionerima vlada u èijim se zemljama krše ljudska prava. Tako recimo, kada izdamo izveštaj o policijskom zlostavljanju u Sjedinjenim Državama mi ga uputimo relevantnom amerièkom funkcioneru da bi ga upoznali sa kršenjem ljudskih prava koje smo istražili. Ejbrams je svedoèio da su njegovi izveštaji bili upuæivani relevantnim jugoslovenskim i srpskim funkcionerima, ukljuèujuæi Slobodanu Miloševiæu. Tužilaštvo je nastojalo da pokaže da je Miloševiæ bio upoznat i da su mu bile dostupne dokumentovane informacije o zloèinima i kršenjima ljudskih prava, što ga je obavezivalo da preduzme korake protiv toga. Time ga uostalom tereti i haška optužnica.
Rièard Diker je takoðe prokomentarisao Miloševiæevo unakrsno ispitivanje Frenka Ejbramsa:
“Miloševiæ je prvo nastojao da diskredituje samog Ejbramsa navodima da je on 2000.-te i 2001-ve godine bio konsultant haškog tužilaštva, što je Ejbrams otvoreno rekao u svom uvodnom obraæanju sudu. Miloševiæ je dalje pokušao da ustvrdi da je Ejbrams pisao prvu verziju optužnice u vezi zloèina na Kosovu. To jednostavno nije istina. Ejbrams je bio konsultant na veoma kratko vreme. U jednom sluèaju dva meseca, u drugom nekoliko nedelja i treæi put, odnosno krajem prošle godine svega dva dana. Mislim da Miloševiæu nije pred sudom pošlo za rukom da prikaže da je Ejbrams u službi Tužilaštva. Miloševiæ je zatim pokušao da pokaže da je organizacija Hjuman rajts voè u funkciji amerièke spoljne politike i u funkciji nekakve konspirativne agresije na Jugoslaviju. Meðutim, Abrams je ukazao da naša organizacija izdaje godišnje izveštaje o stanju ljudskih prava u preko 70 zemalja. I da smo u sluèaju Kosova kritikovali ne samo praksu srpskih i jugoslovenskih vlasti na Kosovu nego smo kritikovali i bombardovanje od strane NATO-a, kako u Srbiji tako i na Kosovu. Takoðe smo kritikovali kršenje ljudskih prava i zloèine nad Srbima na Kosovu od strane Oslobodilaèke vojske Kosova. Dakle, rekao bih da Miloševiæ ni u tom pogledu nije uspeo da ubedi sud u svoju tezu.”
Upitan na kraju o odbijanju anonimnog srpskog svedoka K-12 da svedoèi protiv Miloševiæa, Diker je rekao da je to svakako gubitak za Tužilaštvo, ali je takoðe primetio da je to drugi svedok iz Srbije koji pred sudom ispoljava veliku dozu straha od svedoèenja protiv Miloševiæa.