Direktor Istraživaèkog centra Pju, Endru Kohut izvestio je o rezultatima ispitivanja medjunarodnog javnog mnjenja o Americi:
“Mislim da Sjedinjene Države nerado igraju ulogu jedine supersile, koja zbog tog statusa ne dobija opšte priznanje kada uèini nešto pozitivno”.
Kohut govori na osnovu intervjua koje je obavio u 40 zemalja sa 275 viðenih politièkih, medijskih, poslovnih i umetnièkih liènosti. Istraživanje je prvobitno bilo posveæeno fenomenu globalizacije. No, teroristièki napadi 11. septembra prošle godine promenili su temu na: “Kako ostali svet vidi Sjedinjene Države i kako Amerikanci vide druge”. Na direktno pitanje o amerièkom ratu protiv terorizma svi, osim zapadnoevropskih ispitanika, dali su iznenaðujuæe negativan odogovor.
“U stvari tri èetvrtine Meksikanaca i Argentinaca je protiv amerièke akcije u Avganistanu. U veæini istoènoevropskih zemalja, osim Kosova, broj protivnika premašuje broj prisalica antiteroristièkog rata koji predvode Sjedinjene Države. Izmedju 39 i 50 odsto Rusa, naših novih saveznika, protivi se ratu u Avganistanu. U Aziji, reagovanja su razlièita. Dok Indijci podržavaju rat, preko 80 odsto Pakistanaca i Malezijaca se protivi. Slièni su rezultati u Japanu i Južnoj Koreji. Prema istraživanjima organizacije Galup jedino u Zapadnoj Evropi postoji široka podrška”.
Veæina zamera što Amerika nije uzela u obzir interese svojih saveznika i prijatelja. Istovremeno, veæina Amerikanaca smatra da Sjedinjene Države mogu opravdano da preduzimaju vojnu akciju protiv država koje promovišu terorizam ili štite teroriste. Meðutim, ankete pokazuju da na drugoj strani sveta ljudi misle upravo suprotno. Evo šta je rekao fulbrajtovac iz Sirije, Ahmad Al-Kumar.
“Ukazuje se na jaku amerièku tendenciju da, tokom ove kampanje, nameæe svoje vrednosti i kulturu bez obzira na razlike u kulturi, i tuði sistem vrednosti”.
Tomas Grogisian, šef dopisništva egipatske agencije “Al-Vafda” kaže da spoljni svet, naroèito na Bliskom Istoku, voli holivudsku predstavu o Sjedinjenim Državama. Meðutim, ne voli politiku Vašingtona.
“Mislim da æe se veæina od vas složiti sa mnom da u svetu, slièno Egiptu, ljudi i vole i mrze Sjedinjene Države. Taj opreèan oseæaj stvaraju Holivud i Vašington. Zna se šta ljudi vole, a šta mrze. Vole amerièke filmove, dok mrze njihovu spoljnu politiku.”
Zbog bojazni da æe amerièka kultura zavladati svetom, i zabrinutosti zbog amerièke vojne premoæi, u svetu vlada stereotip o Sjedinjenim Državama koji zabrinjava Vašington. Endru Kohut navodi još jedan izvor tog stereotipa, odnosno utisak ostalog sveta da amerièka politika doprinosi poveæanju jaza izmeðu bogatih i siromašnih.
Lara Maria Pija, profesor iz Meksika je, pak, ukazala da, dok je veliki broj ljudi kritièan na raèun Amerike, mnogi traže njeno moralno voðstvo. Dejvid Kaplan, urednik lista ”US News and World Report,“ osvrnuo se na to kako Amerikanci vide druge, i veoma neposredno rekao:
“Nas nije briga za vas. Mislim da takav odnos pokazuju i ankete. Možda to na simbolièan naèin prikazuje kako je to kada se ima imperija na poèetku 21. veka. Prema galupovoj anketi iz januara 2000., u kojoj su Amerikanci po važnosti rangirali pitanja u predsednièkoj izbornoj kampanji, svetski problemi su bili na poslednjem mestu. Verujem da stvari stoje drugaèije nakon 11. septembra, ali jedno za drugim istraživanja pokazuju da je u amerièkim medijima naglo opao interes za vesti iz sveta. Prema jednom istraživanju, u periodu izmeðu 1998. i 2000. amerièke televizijske mreže su za 65 odsto smanjile svoja dopisništva u inostranstvu.”
Zašto Amerikanci ne mare za spoljni svet? Prema reèima Dejvida Kaplana, razlozi možda leže u okonèanju Hladnog rata i u kulturi koja upravo brine kritièare Amerike.
“Amerika je, bilo to dobro ili ne, prisutna svuda, kao slon u meðunarodnom salonu. Teško ga je ignorisati, jer ga ima svuda i dominira prostorom. Da li æe svi ostali da odluèe da izbace slona, ili æe ga prihvatiti kao sastavni deo života, zavisi od predstave miliona ljudi - kako u Sjedinjenim Državama tako i širom sveta.”