Inspektori znaju još od oktobra da su bioteroristi koji su poslali spore antraksa amerièkim novinarima, politièarima i drugima, koristili soj zvani Ejms. Taj soj je prvi put izolovan od jedne uginule krave u Teksasu, 1981. godine, zatim je poslat u jednu vojnu laboratoriju u Merilendu, a odatle u 14 drugih laboratorija koje su eksperimentisale sa antraksom. Pošto mikrobi prolaze kroz mutacije moguæe je da su sojevi u tim laboratorijama postali genetski razlièiti od ostalih. Ako bi se ustanovilo koji od njih je identièan sa onim iskorišæenim za napad, to bi moglo da dovede do otkrivanja bioterorista. Analiza soja zvanog Florida otkrila je genetska obeležja, takozvane markere, koji ga razlikuju od drugih sojeva. Mikrobiolog Timoti Rid iz Instituta za genetska istraživanja, nedaleko od Vašingtona, kaže da bi markeri koje su on i njegove kolege otkrili, mogli biti korisni za istragu:
”To bi se, na primer, moglo iskoristiti za eliminisanje sojeva iz nekih laboratorija koji oèigledno nisu slièni sa sojem Florida.“
Ali Ridova studija nagoveštava da postoji nešto što bi moglo da oteža istragu. Razlike u mutacijama izmedju sojeva Florida, Ejms i još šest drugih, veoma su male:
”Ovi sojevi su veoma, veoma srodni. Moguæe je da razlike budu nedovoljne za precizno razdvajanje. Nadam se da æe biti, ali je moguæe i suprotno.“
Medjutim nauèni saradnik Federacije amerièkih nauènika, Barbara Heè Rozenberg, koja prati istragu o antraksu, kaže da su nova otkriæa praktièno neupotrebljiva za tu svrhu:
”Ona ništa ne dodaju onome što smo veæ otkrili u ovoj istrazi. Ovo neæe biti preovladjujuæi podaci, veæ samo marginalni. Možda ima nekih nagoveštaja, ali ne možemo biti sigurni u to sve dok se oni pomno ne ispitaju.“
Da bismo razumeli kakvu ulogu genetski markeri igraju u istrazi, treba se podsetiti ljudskih otisaka prstiju. Otisci pronadjeni na mestu zloèina moraju se uporediti sa onima u kartoteci, koja sadrži ogroman broj otisaka. Ako imate samo nekoliko uzoraka istraga je besciljna. Specijalista za infektivne bolesti na univerzitetu Stenford, Dejvid Relman, kaže da isto važi za markere pronadjene u soju antraksa upotrebljenom za napade.
”Iako je ovo važan prvi korak, za sada još uvek nije sprovedeno poredjenje sa kartotekom. Moraæe da analiziraju mnoge razne sojeve tragajuæi za markerima, a moraæe i da poveæaju svoju kolekciju markera, jer oni koje su sada identifikovali neæe biti dovoljni za pouzdano utvrdjivanje razlika izmedju veoma srodnih mikroorganizama.“
Amerièka vlada je dala sredstva Institutu za genetska istraživanja za ispitivanje još najmanje 14 sojeva antraksa. Istraživaèi kažu da je genetska analiza za utvrdjivanje porekla mnogih sojeva zaraznih mikroorganizama predstavlja novo, snažno orudje, bez obzira da li se radi o teroristièkim napadima, novim bolestima koje su se pojavile u prirodi ili onima koje odavno postoje.