Treæi maj se u èitavom svetu obeležava kao Medjunarodni dan slobode štampe. Organizacija ”Novinari bez granica,“ èije sedište je u Parizu, tim povodom objavila je svoj redovan godišnji izveštaj o uslovima pod kojima rade novinari svuda u svetu. ”Sloboda štampe, koja je kljuèna za svaku demokratiju, bila je prošle godine ugrožena na svim kontinentima,“ kaže se u tom izveštaju. Naš saradnik Djordje Putiæ, pripremio je pregled poglavlja koji se odnosi na novinare u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Duboke razlike u slobodi štampe izmedju Srbije, Crne Gore i Kosova, ostale su i posle dolaska demokratskog režima na vlast u Srbiji, 2000. godine - kaže se na poèetku ovog izveštaja. Nade u brzo uvodjenje reformi u oblasti informisanja u Srbiji nisu se obistinile. Sloboda informacija je bila jedno od najvažnijih dostignuæa demokratije koja je zamenila režim Slobodana Miloševiæa, kaže u svom izveštaju organizacija Novinari bez granica, ali na snagu nije stupio nikakav tekst o dubinskoj tranformaciji tog sektora ili o jaèanju nezavisnosti javnih medija. Kako kaže Aleks Lupis, direktor programa za Evropu u organizaciji Odbor za zaštitu novinara, sa sedištem u Njujorku, mnogi visoki funkcioneri stranaka u koaliciji DOS koriste sliènu strategiju kao Miloševiæ:
”Pokušavaju da kooptiraju medije i obezbede povoljno izveštavanje. Ima mnogo TV stanica kao što je BK TV ili TV Palma i druge, koje su povoljno izveštavale o Miloševiæevom režimu, a sada su promenile orijentaciju prema Koštunici i Djindjiæu, nastojeæi da steknu politièke prednosti, da zadrže sve prednosti u propisima koje su stekle pod Miloševiæem. Osim toga, u suštini još nije bilo nikakve reforme medija u Srbiji.“
U svom izveštaju, organizacija Novinari bez granica kaže da je definitivna verzuja zakona o informacijama sada manje-više dogovorena, iako neki novinari smatraju da æe primena kazni i internih propisa u medijskim kuæama biti dovoljna za zadržavanje slobode štampe pod kontrolom. Sve dok novi zakon ne bude usvojen, neæe biti prevazidjene dve najveæe prepreke na putu reformisanja sektora informacija: dodela frekvencija radio i televizijskim stanicama i reforma Radio-televizije Srbije. Obeæanje vlasti da æe državne medije pretvoriti u javne informativne službe, još nije sprovedeno.
U nastavku svog izveštaja koji se odnosi na medije u Srbiji, organizacija Novinari bez granica navodi nekoliko još uvek nerešenih sluèajeva ubistava novinara, kao što su sudjenje bivšem direktoru RTS-a Dragoljubu Milanoviæu, potraga za ubicama urednika listova Dnevnt telegraf i Evropljanin, Slavka Æuruvije i ubistvo jagodinskog dopisnika Veèernjih novosti, Milana Pantiæa, 11. maja prošle godine. Takodje su navedeni brojni sluèajevi fizièkih napada, pretnji i pritiska na novinare, kao i sluèajevi pritiska na medije. Što se tièe Crne Gore, organizacija Novinari bez granica piše da tamošnje vlasti koriste zakon protiv klevete da bi se suprotstavile kritikama o umešanosti u šverc cigareta na Balkanu. Organizacija kaže da je Crna Gora, pre promene režima u Srbiji, smatrana prilièno liberalnom prema medijima. Ali sada, opozicija redovno optužuje vlasti za kršenje slobode štampe i strogu kontrolu državnih medija. Aleks Lupis iz Odbora za zaštitu novinara kaže da je vladajuæa stranka zadržala vrlo snažan uticaj na medije kako bi obezbedila povoljno izveštavanje:
”Kada kažem povoljno izveštavanje mislim na nezavisne, privatne medije, jer su državni mediji veæ u njihovim rukama i u njima veæ imaju povoljno izveštavanje.“
Organizacija Novinari bez granica istièe da je u Crnoj Gori kleveta i dalje krivièno delo koje povlaèi za sobom velike novèane ili zatvorske kazne. Nekoliko organizacija za ljudska prava, zajedno sa književnicima, novinarima i funkcionerima, tražilo je reformu tog zakona, za koji kažu da se može koristiti za spreèavanje medija da kritikuju državne institucije. Organizacija Novinari bez granica dalje navodi nekoliko primera pritiska i ometanja rada medija u Crnoj Gori. U svom godišnjem izveštaju, pomenuta organizacija je posvetila pažnju i medijima na Kosovu, za koje kaže da pate od snažne autocenzure, ali i da su izloženi pretnjama kriminalnih elemenata. Dve godine posle povlaèenja srpskih snaga, politièari i kriminalni elementi na Kosovu vide nepristrasne informacije kao ugrožavanje njihove moæi i uticaja, pa su novinari još uvek prisiljeni na snažnu autocenzuru. Mali broj njih koji se usudjuju da pišu o prinudnim naplatama, korupciji, iznudjivanjima i ubistvima izloženi su pretnjama ili napadima. Organizacija Novinari bez granica navodi jedan sluèaj ubistva novinara na Kosovu, kao i sluèajeve napada, raznih pritisaka, pretnji i ometanja. Aleks Lupis istièe da na Kosovu još uvek ima mnogo bezakonja:
”Novinari tamo ne mogu da putuju slobodno u druge krajeve, gde žive druge zajednice, jer su još uvek suoèeni sa velikom opasnošæu po bezbednost. Ali medjunarodne agencije na Kosovu obezbedjuju dosta sredstava za novinare, za medijske kuæe, obezbedjuju im obuku, tako da to u izvesnoj meri predstavlja kontratežu opasnostima kojima su novinari izloženi.“
U izveštaju Novinara bez granica kaže se da je misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, u Prištini, izrekla nekoliko visokih novèanih kazni za medije koji nisu poštovali princip nepristrasnosti.