29. april 1992. godine je dan koji Los Anðeles i Amerika neæe zaboraviti. Sud je proglasio nevinim èetiri bela policajca koje je optužnica teretila za prebijanje crnca Rodnija Kinga. Presuda je poput šoka odjeknula gradom, usledile su paljevine, okupljanja ljudi i haos na ulicama najsiromašnijih èetvrti. Predsednik Buš je podsetio na neverovatno razaranje u tim danima gneva. Njegov otac je u to vreme bio predsednik SAD, i prolazeæi pored ugljenisanih zgrada iz kojih se oseæao dim, video je pustoš sopstvenim oèima. Džordž Buš mlaði je saopštio da je iz pepela 1992. godine proizašla velika odluènost i nada.
”Deset godina posle istorijskih gradjanskih nemira, društvo se izgradilo sa velikom nadom i uz velika obeæanja. Ovo je važna lekcija, ne samo za druge zajednice, ovo je važna lekcija za celo naše društvo.“
Predsednik Buš je rekao da su kljuè za oporavak južnog dela Los Anðelesa zapravo ljudi iz te zajednice, i dodao da su oni bili ti koji su se sakupili da pomognu jedni drugima obezbeðujuæi sve - od obuke za posao do malih zajmova preduzetnicima.
”Velika uzdanica ove zemlje nije Vlada. Velika uzdanica leži u srcima i dušama naših ljudi.“
Predsednik Buš je odao priznanje radu lokalnih crkvi, koje su pripremile sopstvene razvojne programe. On je rekao da su one primer onoga što je on sam pokušavao da postigne u amerièkom Kongresu - da treba odobriti zakon koji bi omoguæio verskim institucijama da podnesu molbe za dobijanje finansijsijskih sredstava od strane vlade, kako bi se na taj naèin omoguæila pomoæ onima kojima je potrebna.
”Vlada moze da da novac. Ali, vlada ne moze da ulije nadu u srca ljudi.“
Ideja da se vladin novac distribuira crkvama, sinagogama i džamijama nailazi na oštre kritike u nekim krugovima u Vašingtonu. Oni koji se protive takvim predlozima smatraju da bi to moglo da ugrozi Ustavom zagarantovano razdvajanje crkve od države.