Potpredsednik Demokratske stranke Èedomir Jovanoviæ potvrdio je na konferenciji za novinare da su se pojedini optuženici i danas raspitivali za svoja prava kod nadležnih organa, ali nije mogao da odgovori na pitanje da li æe oni iskoristiti te pogodnosti.
U saveznom Ministarstvu pravde beogradski mediji dobili su informaciju da ni sa jednim od optuženih za ratne zloèine nije postignut konaèan dogovor o dobrovoljnoj predaji, ali da se i dalje vode intenzivni pojedinaèni razgovori. Iz ovog Ministarstva stiglo je i tumaèenje da svaki od optuženih, koji se dobrovoljno javi najkasnije do ponedeljka u podne, može da raèuna na garancije države.
Meðutim, potpredsednik Demokratske stranke Èedomir Jovanoviæ odbacuje tumaèenja da optuženi imaju rok do ponedeljka da se dobrovoljno predaju i tvrdi da je rok subota. A srpski ministar policije Dušan Mihajloviæ tvrdi da æe eventualna privoðenja optuženih pred Haškim tribunalom izvoditi teritorijalno nadležni organi Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je sposobno da uhapsi svakoga koga zakon traži i da ga privede sudu. Predsednik Veæa graðana savezne Skupštine Dragoljub Miæunoviæ ocenio je da je usvajanjem saveznog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom otklonjena i poslednja prepreka za prijem Jugoslavije u Savet Evrope. Upitan da li nastup glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte iduæe nedelje pred Parlamentarnom skupštinom saveta Evrope može da poremeti sada veæ izvestan prijem Jugoslavije, Miæunoviæ je rekao da posle njenog dolaska u Beograd jasno je da je ona zadovoljna donošenjem Zakona o saradnji sa Hagom, tako da njen govor neæe imati tu vrstu osporavanja Jugoslavije. ”Ja bar tako oèekujem,“ rekao je Miæunoviæ. Dan posle prekida parlamentarnog zasedanja o buduæoj zajednièkoj državi u srpskoj vladajuæoj koaliciji razlièito se gleda na zahteve crnogorskog koalicionog partnera – Socijalistièke narodne partije. Dragoljub Miæunoviæ je izjavio da Srbija i Crna Gore prema sporazumu o preureðenju odnosa imaju pravo da zakonom odrede na koji æe naèin biti birani poslanici u skupštini nove zajednice i ocenio da je bolje da oni budu birani neposredno.
Na konferenciji za novinare, Miæunoviæ je rekao da ima razumevanja za zahteve crnogorske Socijalistièke narodne partije, a zatim dodao da ta partija i njen lider Predrag Bulatoviæ podržavaju sporazum, ali da je sporno tumaèenje tog sporazuma. ”Ceo problem je u tome da li da se veæ sada, pre izbora ustavne komisije, jasnije fiksiraju neke stvari ili da se prepusti ustavnoj komisiji da ona to objasni i da sa tim objašnjenjem doðe pred Skupštinu,“ rekao je Miæunoviæ.
S druge strane, potpredsednik Demokratske stranke Èedomir Jovanoviæ kritikovao je Socijalistièku narodnu partiju zbog juèerašnjih zahteva vezanih za usvajanje sporazuma o buduæim odnosima Srbije i Crne Gore. ”Pošto su republièke skupštine usvojile sporazum, savezni parlament ima protokolarnu ulogu,“ rekao je Jovanoviæ, navodeæi da bi mogla biti organizovana i nova runda pregovora ukoliko savezni parlament ipak ne prihvati sporazum o buduæim odnosima Srbije i Crne Gore.
”Nismo zadovoljni onime što se juèe desilo tokom nastupa predsednika SNP. Problem na koji su oni ukazali je problem koji su morali da reše pre nego što su pružili podršku sporazumu u crnogorskom Parlamentu i istovremeno to je ona vrsta problema koja se mogla naknadno rešavati razgovorima o ustavnoj povelji,“ ocenio je Jovanoviæ.