Urednik biltena, Linda Rotstejn, kaže da je od èitalaca zatraženo ne samo da predlažu rešenja za skladištenje plutonijuma veæ i da daju idejne nacrte za skladište u obliku spomenika programu nuklearnog naoružanja:
”Smatrala sam da smo dobili previše èlanaka o zakopavanju plutonijuma. Poèela sam da razmišljam o drugim stvarima i tokom jedne nezvaniène veèere sam rekla: ‘Možda bi trebalo da sagradimo spomenik i stavimo sav plutonijum u njega, kako bi ljudi mogli da dolaze da ga obidju’.“
Linda Rotstejn kaže da æe višak amerièkog plutonijuma verovatno biti zakopan, ali da ona ne podržava takvo rešenje:
”Mislim da zakopavanje predstavlja skrivanje problema, da je to ”rešenje na prvu loptu.“ Potrošili smo milijarde da bismo ga proizveli i potrošiæemo milijarde da bismo ga zakopali. Biæe to naèin da isuviše lako zaboravimo na taj problem.“
Na takmièenje za idejno rešenje spomenika plutonijumu stiglo je oko 150 priloga iz 20 zemalja. Pet grupa studenata arhitekture poslalo je grupne projekte. Jedan takmièar iz Minesote èak je poslao kompoziciju koju je nazvao ”Plutonijum.“
Takmièari su morali da uzmu u obzir da plutonijum ostaje radioaktivan 240 hiljada godina. Jedno od nagradjenih rešenja poslao je arhitekta Brentli Hajtauer, iz okoline Èikaga. On je predložio izgradnju spomenika koji bi se prostirali duž autoputeva u Americi:
”To je jedna vrsta kružne forme èije dimenzije imaju posebno znaèenje. Spoljni preènik jednak je preèniku kruga totalnog uništenja u Hirošimi. Krug u centru jednak je velièini plamene lopte same eksplozije.“
Idejno rešenje Brentlija Hajtauera predvidja da svaki od spomenika bude okružen sa 300 visokih tornjeva od betona i fiberglasa u kojima bi se držao plutonijum. Iz razloga bezbednosti, samo oko jedne èetvrtine tornjeva bi stvarno sadržalo radioaktivni materijal.
Pobednièku ideju podneo je jedan takmièar iz Kalifornije. Projekat nosi šifru ”24-110,“ što je broj godina potreban da se polovina atoma u radioaktivnom plutonijumu raspadne - 24 hiljade 110. Taj projekat lièi na ogroman travnati tepih, koji bi bio postavljen u Elipsi, kako se zove bašta ispred južnog krila Bele kuæe, u Vašingtonu. Jedna ivica tog tepiha bila bi otkrivena, simbolizujuæi guranje problema sa plutonijumom pod tepih. Jedan od sudija u žiriju takmièenja, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, Leon Lederman, ovako je prokomentarisao taj projekat:
”Ovo je histerièno, zar ne? Ovo odaje poèast humoru. Mislim da nije baš izvodljivo, ali èinjenica da nije izvodljivo jeste deo humoristiènosti te ideje.“
Jedna od podnetih ideja lièi na posudu za pravljenje kockica leda, koja bi sadržavala kockice plutonijuma. Druga predvidja skladištenje tog radioaktivnog metala u ogromnim modelima ljudskih kostiju, jer se oslobodjene radioaktivne èestice akumuliraju u koštanoj srži.
Pobednièka idejna rešenja za spomenik plutonijumu biæe objavljena u majskom broju Biltena atomskih nauènika, a veæ krajem ovog meseca moæi æe da se nadju na internet stranici te publikacije.