Dž.O.: Svrha sertifikacije i njenih uslova je da se podstakne reforma u Srbiji. Posebno u kljuènim domenima, kao što je služba bezbednosti. To je razlog što je jedan od uslova prekid nezakonitih veza sa delovima službe bezbednosti u Republici Srpskoj. Što se tièe saradnje sa Haškim tribunalom to je naèin na koji se uloga snaga bezbednosti, koje je Miloševiæ koristio kao svoju privatnu vojsku, može obelodaniti pred javnošæu. Smatram da je bitno da ljudi shvate da je to teza koja povezuje sve te uslove. Kada Vašington traži konkretne poteze on ih gleda u kontekstu uvoðenja reformi. Naime, to su kljuèni kriterijumi na osnovu kojih se može prosuditi da li je u toku uvoðenje reformskih mera. Nažalost, to se pitanje èesto svodi na predaju jedne ili dve optužene osobe Hagu u zadnji èas. Time 8 miliona ljudi koji žive u Srbiji postaju taoci nekolicine begunaca od pravde. Nije dobro što se problem na taj naèin posmatra. Mnogo je važnije usredsrediti se na reformu institucija, što graðani Srbije znaju da je neophodno preduzeti. Sasvim je jasno da ljudi koji se protive reformi takoðe koèe napredak zemlje. I to ne zbog toga što neæe primiti 40 miliona dolara amerièke pomoæi nego što odbijaju da se suoèe sa snagama koje su unazadile Srbiju u proteklih deset godina.
J.J.: Po reèima Džejmsa O’Brajena, ni savezne ni republièke vlasti nisu pokazale želju da reformišu savezne odnosno republièke organe bezbednosti:
Dž.O.: Jasno je da postoje ljudi koji ne žele da se reformiše sistem koji je nasleðen od Miloševiæa. Predsednik Koštunica je nažalost dozvolio da bude prikazan kao neko ko štiti Miloševiæeve ljude. Koštunica bi trebalo da preduzme odreðene korake da izmeni taj utisak. No, moram da podsetim da u Srbiji i na saveznom nivou postoje moæne službe bezbednosti. Ni jedna od tih vlasti nije prava civilna vlast. Takoðe mislim da je važno da meðunarodna zajednica, predvoðena Sjedinjenim Državama, jasno predoèi da obe strane treba da preduzmu reformske korake. Vlast u Srbiji, bar deklarativno pokazuje da je spremna da sprovede neke mere u tom pravcu, što još uvek ne dolazi sa saveznog nivoa. Novi sporazum sa Crnom Gorom èini posebno relevantnim potrebu uvoðenja promena u službama bezbednosti i vojsci. Te promene æe morati da zapoènu što pre i smatram da je na predsedniku Koštunici da predvodi tim procesom. Posebno što bi nesprovoðenje korenitih promena u službi bezbednosti moglo da postane krupna smetnja u pregovorima sa Crnom Gorom. J.J.: Ocenjujuæi novi sporazum Srbije i Crne Gore, naš sagovornik je rekao da buduænost nove zajednice više zavisi od promena u Srbiji nego od razrešenja politièkog sporenja u Crnoj Gori:
Dž.O.: Ovaj sporazum je oèigledno omoguæio ljudima predah. Skoro sva najteža pitanja su ostavljena za kasnije pregovore. Iz perspektive analitièara, rekao bih da æe u narednih nekoliko meseci od kljuène važnosti za buduænost tog sporazuma biti izbor sledeæeg predsednika Srbije. Znaèajno je što æe na tim izborima biti izabrana nova -- da kažem -- popularna politièka liènost u Srbiji. Takoðe osobe koje su najavile da æe uèestvovati u predsednièkim izborima, kao što su gospoda Iliæ i Labus, dali su da znanja da nisu naroèito zainteresovani za zajednicu Srbije i Crne Gore. Naravno, ukoliko predsednik Koštunica reši da se pridruži toj trci on bi mogao da se naðe na potpuno drugaèijem položaju vlasti nego što je danas. Rekao bih da æe to biti glavni dogaðaj koji æe odrediti da li æe sporazum trajati tri godine ili uopšte postati pravosnažan. S druge strane, mislim da je crnogorski predsednik Ðukanoviæ odluèio da prihvati sporazum najviše zbog toga što su ostali nerazrešeni unutracrnogorski odnosi o buduænosti te republike. Ukoliko se Srbija odluèi na nezavisnost biæe to sasvim drugaèija situacija od one u kojoj izborno tesno podeljeni Crnogorci traže nezavisnost.