Amerièka akademija pedijatara navodi da deca koja pred televizijskim ekranima provode po tri-èetiri sata dnevno, do puberteta vide 8,000 ekranizovanih ubistava. Akademija, stoga roditeljima preporuèuje da deci ogranièe vreme gledanja televizije na sat-dva dnevno. Jednim delom zato što veliki broj istraživanja pokazuju da su deca koja èesto gledaju nasilje na ekranu sklonija da budu agresivna prema drugoj deci. A, najnovije istraživanje koje je vodio psiholog Džefri Džonson sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, navodi na zakljuèak da su uputstva Akademije pedijatara možda isuviše velikodušna.
“Otkrili smo nagli porast agresivnosti kod 14-godišnjaka koji televiziju gledaju duže od jednog sata dnevno”.
U tom istraživanju, objavljenom u èasopisu “Nauka”, ispitano je ponašanje 700 dece u dobu izmeðu 18 godina starosti i prvih godina punoletstva. Uzorak ispitane dece podeljen je na osnovu vremena provedenog pred TV ekranom: manje od sata, izmeðu jedan i tri sata i preko èetiri sata na dan. Istraživanje je pravljeno pomoæu razgovora sa roditeljima i zvaniènih statistièkih podataka. Pokazalo se da su oni koji su u doba ranog punoletstva televiziju gledali duže od jednog sata dnevno bili skloniji kavgi, prestupima i drugim oblicima agresivnog ponašanja.
“Pokazalo se takoðe da od kolièine vremena provedenog pred ekranima zavisi i nivo agresije kod 22-godišnjaka i posle toga, sve dok ne napune 30 godina starosti.”
Mada je do sada na ovu temu obavljen veliki broj istraživanja, najnovije je izuzetak zbog samog opsega istraživanja. Po reèima Krega Andersona, psihologa sa Univerziteta države Ajove reè je o prvom istraživanju koje ukazuje na trajnost posledica gledanja nasilja u televizijskim programima.
“Ranija istraživanja nisu bila toliko usredsreðena na posledice gledanja televizije u kasnom pubertetu i ranom punoletstvu. Ovo istraživanje je novina u tome što ukazuje na posledice koje se oseæaju i posle detinjstva”.
Istraživanje Krega Andersona pokazuje da i video igre sa nasiljem negativno utièu na omladinu. No, evropske i studije drugih zemalja pokazuju da veza izmeðu ekranizovanog nasilja i agresivnog ponašanja nije samo amerièki fenomen.
“To je problem koji se pojavljuje gde god zabavni mediji prikazuju nasilje. I, kako u svetu bude napredovao Internet i druga elektronska tehnologija, taj æe problem samo da se proširuje”.
Amerièka komercijalna televizija je 1997. zbog politièkog pritiska uvela dobrovoljan sistem rangiranja nasilja na poèetku emitovanja filmova i serija. U taj sistem je kasnije ukljuèeno i rangiranje kolièine pogrdnih izraza i prikazivanja seksa u tv programima.