P-R.P.: Veoma smo pažljivo razmotrili taj sluèaj. Nezadovoljni smo naèinom na koji je postupano prema našem diplomati. No, posle konsultacija sa jugoslovenskim i srpskim zvaniènicima, dobili smo zvanièno izvinjenje od vlade Srbije, kao i uveravanja da neæe biti daljih akcija protiv našeg diplomate. Smatramo da je to pitanje sada rešeno.
J.J.: Glavni tužilac haškog tribunala, Karla del Ponte nalazi se u Vašingtonu. Juèe je razgovarala sa državnim sekretarom Kolinom Pauelom, pretpostaljam i sa vama. Šta je gospoða del Ponte zatražila od amerièke vlade?
P-R.P.: Ona je od nas zatražila da izvršimo pritisak na jugoslovensku vlast da saraðuje sa Tribunalom. Državni sekretar Pauel je izneo punu amerièku podršku radu Tribunala i stav da Savezna Republika Jugoslavija mora da ispuni svoje meðunarodne obaveze i saraðuje sa haškim tribunalom. On je takodje napomenuo da æe sve to biti uzeto u obzir prilikom procenjivanja da li je uspostavljena odgovarajuæa saradnja sa Hagom do krajnjeg roka 31. marta. Do današnjeg dana nije ostvaren dovoljan napredak u saradnji, naroèito u pogledu predaje optuženih. Vlasti u Beogradu, takoðe treba da dozvole pristup arhivama i svedocima. Sekretar Pauel æe sve to imati u vidu prilikom donošenja odluke o certifikaciji. Meðutim, ono što sada možemo slobodno reæi jeste da u ovom trenutku u kojem razgovaramo, nije ostvaren dovoljan napredak.
J.J.: Da li postoji razlika u stepenu saradnje izmeðu saveznih i republièkih vlasti?
P-R.P.: Premijer Ðinðiæ je prijemèiviji u tome. On je ispoljio spremnost da razgovara ne samo sa nama nego i sa drugima faktorima u meðunarodnoj zajednici, o znaèaju i obavezi saradnje. Lièno sam razgovarao sa predsednikom Koštunicom o tome i on je upoznat sa time šta Sjedinjene Države oèekuju da bi se ostvarila potrebna saradnje. Mi oèekujemo da on kao predsednik takoðe preduzme odgovarajuæe korake u tom smislu. Veoma je važno da narod Srbije i Jugoslavije zna da je potrebno samo nekoliko važnih konkretnih koraka da bismo najzad stigli do taèke u kojoj æe pitanje ratnih zloèina biti iza nas. Ukoliko bi vlasti ispoljile dovoljno hrabrosti mogli bi da ostvare potreban napredak.
J.J.: Šta ako no doðe do tih koraka?
P-R.P.: Prva posledica je da sekretar Pauel neæe potvrditi da je ispunjen uslov za certifikaciju. Takoðe, Jugoslavija i Srbija neæe moæi da se približavaju Evropskoj Uniji, dok njihovo društvo neæe biti normalizovano. Pitanje ratnih zloèina progoni Balkan veæ više od deset godina. Bez odgovarajuæih koraka, ono æe nastaviti da optereæuje ta društva. Sjedinjene Države nastoje da saradjuju sa vlastima u regionu na tome da pitanje ratnih zloèina bude prevaziðeno, i da ceo region bude normalizovan.