Sporazum o novim odnosima Srbije i Crne Gore, koji je usaglašen uz posredovanje Evropske unije, potpisali su u Beogradu jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica, crnogorski predsednik Milo Ðukanoviæ, premijeri Crne Gore i Srbije, Filip Vujanoviæ i Zoran Ðinðiæ, federalni vicepremijer Miroljub Labus i evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Havjer Solana.
Prema sporazumu, ta država imaæe predsednika koji je ujedno i premijer, zatim jednu stolicu u Ujedinjenim nacijama i dva odvojena ekonomska sistema koji treba da se harmonizuju uz pomoæ Evropske unije u naredne tri godine. Predsednik Srbije i Crne Gore, koga bira skupština, ujedno je i premijer i on predlaže sastav saveta ministara. A ministarski savet æe imati pet resora - spoljne poslove, odbranu, meðunarodne ekonomske odnose, unutrašnje ekonomske odnose i zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Sporazumom je predviðeno da Vojskom Srbije i Crne Gore komanduje Vrhovni savet odbrane, koga æe èiniti tri predsednika i koji odluèuju konsenzusom. Evropska unija dala je garancije da dogovoreni principi ustavnog ureðenja neæe predstavljati prepreku za brzo zakljuèivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.
”Sporazum o preureðenju odnosa Srbije i Crne Gore predstavlja politièki dogovor koji æe najpre biti upuæen trima skupštinama na usvajanje,“ izjavio je jugoslovenski predsednik Koštunica.
Predsednik Crne Gore Milo Ðukanoviæ ocenio je da je njegova država ovim sporazumom oèuvala sve ekonomske reforme koje je do sada postigla, ukljuèujuæi i uvoðenje eura. Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je da danas nije kraj bilo èega, veæ poèetak novog poglavlja koje æemo zajedno ispisati i koji æe nas dovesti u èlanstvo Evropske unije.
Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus izjavio je da æe politièke institucije nove zajednice delovati kao u konfederaciji, a da æe u ekonomskoj sferi postojati dva tržišta. ”To su bili dugi i teški pregovori, neko je zadovoljan više, neko manje, ja ne krijem da nisam sreæan, ali to je realnost. Osnovni razlog što sam ja na kraju pristao jeste što je ovo bio jedini naèin da nastavimo svoj put u Evropu i to je od najveæeg nacionalnog interesa,“ rekao je Labus.
Meðu brojnim komentarima na potpisani sporazum koji su se mogli èuti u Beogradu, karakteristièan je onaj koji je izrekao predsednik Politièkog saveta Demohrišæanske stranke Srbije Milan St. Protiæ. ”Sporazumom su ispunjeni zahtevi Crne Gore, a pri tome se uopšte nije vodilo raèuna o interesima Srbije, a èinjenica da su tržišta ostala razdvojena pokazuje da rešenje koje je dogovoreno zapravo predstavlja konfederaciju ili savez dve države,“ kaže Protiæ.
Predsednik Politièkog saveta Grupe 17 plus Predrag Markoviæ smatra da je postignutim dogovorom Crna Gora saèuvala svoj ekonomski sistem koga se u meðuvremenu domogla, a Srbija je saèuvala kosovski problem koji je i do sada imala. Markoviæ kaže da razlièita tumaèenja istog sporazuma govore o tome da su u pregovorima uèestvovali ljudi koji su zastupali interese Crne Gore i, kako je rekao, ”Srbijice,“ i takav dogovor je i postignut. A on predstavlja legalizacija postojeæeg stanja i nije stvorio efikasnu državu, ocenio je Markoviæ.