Kada se prisete teroristièkih napada izvršenih 11. septembra i razmišljaju o tome šta je omoguæilo da se oni dogode, mnogi analitièari ukazuju na propuste amerièkih obaveštajnih službi, ali ne i agenata na terenu:
”Mislim da su Sjedinjene Države izvanredno obavile posao prikupljanja informacija, ali da su mnogo manje uèinile za njihovu analizu, za izvlaèenje suštine iz svih tih podataka.“
Profesor Univerziteta države Kanzas, Feliks Mus, želi da ispravi taj propust osnivanjem i obuèavanjem nove grupe federalnih obaveštajnih analitièara. Ta grupa bila bi sastavljena od sveže diplomiranih studenata koji bi imali zadatak da studiraju dva strana jezika i kulture tih naroda:
”Time bi bila stvorena u Sjedinjenim Državama do sada nepoznata grupa ljudi, koja bi bila uvežbana da gleda na svet drugaèije nego što to èinimo sada. To ne bi bilo obuèavanje obaveštajnih agenata, veæ univerzitetski program iz koga bi nastajali, kako ih ja nazivam, Rezervni oficiri za nacionalnu bezbednost, jer - da bi se ljudi odluèivali za takve studije - morate ih neèim nagraditi.“
Profesor Mus predlaže osnivanje stipendijskog fonda za èetvorogodišnje školovanje uz isplatu meseène apanaže, što bi sve plaæala amerièka vlada. Diplomci tog kursa bili bi veoma korisni za vladu jer bi mogli da uèestvuju u analizi informacija koje na terenu prikupljaju špijuni i obaveštajni uredjaji. Profesor Mus, koji predaje o terorizmu u svetu, predvidja da bi federalnoj vladi za sprovodjenje programa za pokrivanje sadašnjih obaveštajnih potreba bilo potrebno do deset godina. Stoga, umesto da se takav program zapoèinje od nule, on predvidja da federalne vlasti iskoriste studente koji veæ slušaju relevantne predmete na univerzitetima i koledžima širom zemlje, ukljuèujuæi Univerzitet države Kanzas:
Po neobièno toplom danu, grupa studenata ukljuèenih u obuku rezervnih pomorskih oficira, uvežbava strojevi korak. Profesor Feliks Mus kaže kako bi finansiranje njegove ideje moglo da ide upravo preko programa za obuèavanje rezervnih oficira. Medjutim, neki od njegovih kolega kritikuju taj plan, strahujuæi da bi još jedan slièan program militarizovao amerièke univerzitete. Profesor Mus uzvraæa da on i ne želi da se tim programom obuèavaju buduæi špijuni, veæ intelektualci - analitièari:
”To nikako ne bi bila grupa ”opranih mozgova“ u vojnom smislu. Oni ne bi trebalo da imaju bilo kakvu vojnu obuku. To bi jednostavno bili studenti koji bi bili plaæeni da studiraju dva jezika i dve kulture“
Brendon Petrov je student èetvrte godine na Univerzitetu države Kanzas, koji pohadja kurseve za pomorske rezervne oficire. U maju bi trebalo da dobije èin, posle èega æe iæi na obuku u pomorsku Školu za uništavanje municije i eksploziva. On smatra da bi ideja profesora Musa mogla da se pokaže uspešnom:
”To bi bilo nešto što bih i sam razmotrio. Nije loše za studente kada su im studije plaæene, a uz to dobijaju i apanažu. Ali to nije razlog što sam se upisao na kurs za rezervne oficire. Upisao sam se jer želim da vodim ljude.“
Veæina studenata na Univerzitetu države Kanzas kaže da nije èula za ideju profesora Musa, ali kada im se ona opiše, èak i oni koje nije privukao program za rezervne oficire, smatraju da bi mogla da bude interesantna. Student èetvrte godine Endrju Gejl smatra da bi mnogi od njegovih kolega bili zainteresovani:
”Mislim da je mnogima padala na pamet takva ideja, posle 11. septembra, ali veæina ne bi znala kako da finansira studiranje za takav posao. Ne znam da li bih se i ja odluèio, ali mislim da bi se mnogi odluèili. Plaæene studije da biste radili u službi svoje zemlje... verujem da bi mnogi to uèinili.“
Ideja o programu za obuèavanje obaveštajnih analitièara izgleda da stièe sve više pristalica. Bivši direktor centralne obaveštajne agencija, admiral Stensfild Tarner, pružio je svoju podršku. Iz svog malog kabineta, na Univerzitetu države Kanzas, profesor Feliks Mus šalje pisma èlanovima Kongresa nadajuæi se da æe naæi sponzora koji æe barem proveriti njegovu ideju u Vašingtonu, trenutno veoma orjentisanom ka pitanjima bezbednosti.