Nova studija Instituta Brukings iz Vašingtona, uporedila je biraèke liste iz 1990. i 2000. iz više od 100 urbanih amerièkih sredina. Analitièar ovog Instituta Alan Berube, koautor ove studije, kaže da uporedjivanjem biraèkih listi otkriva znaèajne promene u tipu domaæinstava zastupljenom u gradovima i prigradskim naseljima.
”Obièno pretpostavljamo da u prigradskim naseljima žive mladi parovi èija deca još pohadjaju školu. Sada se javlja trend da veæinu ipak èine samci i udovci, kako mladi tako i stari.“
1990. stanje je bilo suprotno. U prigradskim naseljima oko Vašingtona pak u poslednjih deset godina prevladjuju takozvana ne-porodièna domaæinstva. Eva Nenièka, jedna je od Vašingtonskih samica koja se preselila u jedno od prigradskih naselja pre oko dvanaest godina.
”Jednostavno volim tišinu. Dosadilo mi je da slušam buku svaki dan.“
Gospodjica Nenièka kaže da joj ne nedostaju kulturni i socijalni dogadaji u veèernjim èasovima pošto joj je radno mesto u gradu, dakle u blizini svih dogadjanja. Kada je raspoložena za to, ona samo ostane u gradu, mada kako tvrdi, ni u njenom prigradskom naselju joj nije dosadno.
”Nema velikih pozorišta ni Kenedi centra, ali zato ima malih, regionalnih teatara, kao i restorana i bioskopa. Uz to, oseæam se bliže prirodi i èesto idem u šetnju.“
Amerièka prigradska naselja nisu ono što su nekada bila - velike spavaonice za radne porodice. Od nedavno mnoge kompanije izgradile su kancelarije stvarajuæi berzu rada na kojoj mogu da se nadju svakakvi poslovi, od dobro plaæenih menadžerskih do ne tako profitabilnih èistaèkih. Alan Berube kaže da su se ljudi svih godišta, obrazovnih nivoa i etnièkog porekla nastanili u okolini gradova, baš da bi bili bliži radnom mestu. Ta raznovrsna populacija poèela je da iziskuje razlièite stambene, zabavne i uslužne potrebe. U mnogim prigradskim naseljima sada su izgradjene zgrade u kojima se nude stanovi na izdavanje, ali takav naèin zakupa popularan je i u sluèaju kuæa. Uz velike supermarkete, ovde sada mogu da se nadju i novi restorani, rekreacione sale, bioskopi, pa èak i noæni klubovi. Udovci, razvedeni i penzioneri èesto odluèuju da ostanu u naseljima u kojim su podigli porodicu, èime se poveæava broj nekonvencionalne populacije. U isto vreme, broj porodica sa decom se poveæava u gradovima sa veæim porastom stanovništva pogotovo na jugu i zapadu zemlje.
”Porodice sa decom, za koje smo pre 30 do 40 godina bili sigurni da im je novo prebivalište okolina grada, sada se vraæaju u gradsko jezgro, pogotovo na jugu i zapadu. To je, pre svega, posledica poveæane hispano-azijske imigracije i rodjenja dece u veæ postojeæim porodicama u gradovima.“
Gradovi poput Denvera, Las Vegasa i Anahajma u Kaliforniji, doživeli su pravi urbanistièki bum u proteklih nekoliko decenija. Zbog moguænosti zapošljavanja, prijatne klime i prihvatljive cene stanovanja, privukli su mnogobrojne parove sa decom. Mnogi od ovih gradova sada se razlikuju od starih urbanih sredina na severoistoku zemlje, time što podseæaju na veliko prigradsko naselje.
”U mnogim sluèajevima to su i bila prigradska naselja pre oko 40 godina. Na primer, Mesa u Arizoni je gradiæ pored Finiksa. Sada je to metropolis za sebe, ali izgleda veoma prigradski. Sastavljen je uglavnom od porodiènih kuæa, ali se toliko proširio da je 60. po velièini grad u Americi.“
Analitièar Instituta Brukings istièe da gradovi na istoku i srednjem zapadu imaju mali porast stanovništva ili èak pad jer ne privlaèe novu populaciju. U nekim tradicionalnim urbanim sredinama, broj stanovnika opada kako u gradu, tako i u predgradju. Ipak Berube ocenjuje da æe novi megapolisi možda izgubiti privlaènost kada postanu pretrpani a njihov stambeni fond ostari.