Nekada je seizmolozima bilo potrebno po nekoliko sati da bi taèno izmerili jaèinu zemljotresa i odredili njegov epicentar. Danas, u roku od pet minuta, na internetu se objavljuje takozvana mapa potresa koja pokazuje kolike je snage bio, gde je epicentar i koje je podruèje zahvatio. U južnoj Kaliforniji, seizmièki aparati postavljeni na 400 mesta šalju podatke o potresima tla u Kalifornijski tehnološki institut, skraæeno Kaltek. Geofizièar Dejv Vold, koji radi za Amerièku geološku upravu, federalnu agenciju koja uèestvuje u ovom projektu, kaže da se ti seizmièki podaci obradjuju u Centru za zemljotrese, pri Kalteku, i automatski šalju firmama koje snabdevaju taj region vodom i strujom:
”Veæina tih firmi su na visokom tehnološkom nivou i imaju vrlo detaljne planove za reagovanje na zemljotrese. Zato ih veoma zanima koliko se koji od njihovih objekata trese. Ako je potres preko odredjene granice automatski se šalju ekipe za proveru štete.“
Dejv Vold istièe da je sistem automatski i da kompjuteri šalju instrukcije kako ekipama tako i agencijama za javnu bezbednost. Nekoliko minuta posle zemljotresa funkcioneri mogu da saznaju koji deo grada je pogodjen, mogu da mobilizuju policiju i spasilaèke ekipe. Ali, od zemljotresa koji je pogodio Nortridž, pre osam godina, nauènici su sve bliže razvijanju sistema za upozoravanje stanovništva na dolazeæu opasnost. Vreme je kratko - svega dvadeset sekundi ili manje, koliko je potrebno površinskim talasima da od epicentra stignu do neke druge lokacije. Ali èak i to kratko vreme omoguæava da se, na primer, deca u školama sakriju ispod klupa. Ejgil Hokson, seizmologa iz Kalteka, pokušava da ustanovi koliko je koristan takav sistem za uzbunjivanje.
”Uglavnom to radimo ove godine na Kalteku. Pokušavamo da utvrdimo razlièite seizmièke i tehnološke aspekte problema. Za sada to ne primenjujemo u školama. Možda iduæe godine.“
Džon Hol, koji predaje gradjevinarstvo na Kalteku kaže da nas zemljotresi uèe kako da gradimo bezbednije zgrade:
”Reklo bi se da iz svakog zemljotresa izvuèemo neku novu pouku. 1933. smo nauèili da su zgrade od nearmirane opeke opasne. Od zemljotresa u San Fernandu, 1971., nauèili smo da su i zgrade od armiranog betona opasne. Od novijeg zemljotresa, u Nortridžu, nauèili smo da zgrade od èeliènih konstrukcija imaju krte varove koji pucaju.“
Nova saznanja se odmah ugradjuju u gradjevinske propise u Kaliforniji, ali se oni primenjuju samo kada je u pitanju novogradnja. Za mnoge zgrade od èeliènih konstrukcija u centru Los Andjelesa, koje su gradjene pre uvodjenja novih propisa, zna se da bi bile opasne u sluèaju veæeg zemljotresa. Južna Kalifornija je trusno podruèje jer ga presecaju mnoge rasedline, od kojih su neke pronadjene tek pre nekoliko godina. Na primer, rasedlina koja je izazvala zamljotres u Nortridžu nije bila poznata pre tog potresa, 1994. godine. Nauènici istièu da èitavoj Kaliforniji preti opasnost od velikog zemljotresa duž takozvane Rasedline svetog Andreje, dubokog useka koji se pruža pravcem sever-jug preko cele države. Poslednji zemljotres duž nje, koji se dogodio 1857. godine, imao je snagu od 7,8 stepeni Rihterove skale. Ako bi zemljotres te magnitude zahvatio neki od današnjih gradova, struènjaci kažu da bi izazvao na hiljada žrtava i na stotine milijardi dolara štete.