Od 1996. godine, sonda Galilej je obišla oko Jupitera 33 puta, a šest puta je prošla blizu meseca Io, najveæeg i najbližeg od èetiri Jupiterova meseca, velièine omanjih planeta, koji nose imena Evropa, Ganimed i Kalisto. Ali sada se zadatak te sonde približava kraju. Pogonsko gorivo je skoro sasvim potrošeno, gorivo za upravljanje takodje, tako da æe je inženjeri u Laboratoriji za mlaznu propulziju, u Pasadeni, u Kaliforniji, usmeriti na putanju koja æe je septembra 2003. survati ka Jupiteru. Da bi to uèinili poslali su joj komandu da preleti na samo sto kilometara od meseca Io. Menadžer tog projekta, Ilejn Telig, kaže da æe ta kontrolisana trajektorija osigurati da Galilej ne ode tamo gde nije dobrodošao:
”Poput aviona kome nestaje goriva, želimo da osiguramo da Galilej bude na bezbednom pre nego što izgubimo kontrolu. To je važno jer ne želimo da nehotice pogodimo Evropu, mesec na kome je Galilej otkrio vodu ispod površine. Ne želimo da rizikujemo zagadjivanje tog meseca.“
Agencija za istraživanje svemira æe ikoristiti blizinu prolaza kako bi izmerila jonizaciju i magnetno polje najbližeg Jupiterovog meseca i bacila poslednji pogled na njegovu površinu. Nauènike naroèito zanimaju njegovi vulkani. Io je vulkanski najaktivnije nebesko telo u Sunèevom sistemu, na kome izmedju 200 i 300 vulkana izbacuje lavu èak do 350 kilometara od njegove površine. Ilejn Telig kaže da se visoka temperatura stvara snažnim pomeranjem tla na tom mesecu koje izaziva jaka Jupiterova gravitacija:
”Tamo postoje ogromni potoci lave kakvih nije bilo na Zemlji ili bilo kojoj od ostalih planeta veæ više od milijardu godina. Sumpor je znaèajan sastojak vulkanske aktivnosti. Verovatno ne bi bilo baš prijatno stojati na njegovoj površini, ali nema sumnje da su boje upeèatljive. Ima žute, crvene, zelene i mrke, zahvaljujuæi raznim oblicima sumpora kao i poljima smrznutog sumpordioksida.“
Sonda Galilej se pokazala kao veoma izdržljiva, jer funkcioniše veæ više od tri puta duže nego što je predvidjeno, preživevši èak i snažno zraèenje sa Jupitera, iako je ono ipak nanelo izvesnu štetu. Kamera na Galileju veæ godinu i po dana povremeno ne funkcioniše. Nauènici se ipak nadaju da æe ona raditi tokom prolaza kraj meseca Io, kao i tokom prolaza kraj jednog manjeg jupiterovog meseca u novembru.